Konjak

Konjak

Konjak je alkoholno piće, tačnije vrsta brendija. Piće, koji mnogi smatraju prefinjenim i koje nosi naziv po francuskom gradu - Konjak. Da bi se ovo piće klasifikovalo kao konjak, treba da bude proizvedeno od grožđa iz te oblasti, a poznato je da je konjak omiljeno piće kako ženama, tako i muškarcima.

Sastav konjaka

Konjak sadrži tanine, flavonoide, belančevine, kiseline, minerale, itd.

Istorija konjaka

Specijalisti smatraju da je istorija konjaka veoma duga. Tvrdi se da se ovo aromatično piće proizvodilo još u antičkim vremenima. U prvom veku su Rimljani preneli lozu u oblast današnje Francuske. U početku se grožđe gajilo samo u dolini reke Ron, a zatim je postalo popularno i u drugim delovima Francuske. Istovremeno sa tim, proizvodnja vina postaje veoma popularna. Prema nekim izvorima, ovo piće je otkriveno sasvim slučajno i povezuje se sa lukavim holandskim trgovcima, koji su prenosili neke proizvode iz pomenutog francuskog grada - Konjaka. U 13. veku se tu gaji veliki broj sadnica loze.

Bačve

Tada su trgovci prodavali vina iz tog regiona, ali pošto nisu znali kako se pravilno čuvaju, često se dešavalo da se ukisele tokom transporta. Nakon što su povećane i carine za trgovinu alkokolnih pića, trgovci su došli na drugu ideju. Oni su vino stavili na destilaciju, tako da mu se zapremina smanjivala. Dobijena supstanca se nakon toga razređivala vodom. Tako se pojavio alkohol sa nazivom - brendi. Nekoliko vekova kasnije se brendi čuvao i transportovao u buradima od hrasta.

U 18. veku burad namenjena za transport zbog rata između Francuske i Italije ostaje duže na pristaništu. Kada se sitacija smirila, piće u njima je dobilo neverovatan ukus i veoma primamljiv miris. Konačna verzija ovog pića nastaje tako što se umešao francuski vitez De la Krua Maron, koga je veoma ineresovala proizvodnja vina. On je došao na ideju da se vino destiluje dvaput. Tako u kombinaciji sa čuvanjem u buradima od hrasta nastaje neverovatan konjak.

Proizvodnja konjaka

Danas se konjak proizvodi od sorte grožđa, poznate kao juni blan. Ovo grožđe ima karakterističnu delikatnu aromu i visok stepen kiselosti. Glavna karakteristika ove vrste grožđa je nizak stepen šećera. Tehnologija gajenja grožđa za proizvodnju konjaka se strogo poštuje. Grožđe se bere i melje se horizontalnim presama. Uklanjaju se semenke, opne od samih semenki. Dobijenom soku se dodaje šećer. Kao što smo već rekli, za dobijanje konjaka je potrebna dupla destilacija.

Materijal treba da odstoji u buretu od hrasta. Zanimljivo je da drveće koje se koristi za pravljenje ovih buradi treba da bude najmanje 80 godina staro. Drvene daske treba da odstoje nekoliko godina dok ne budu spremne za korišćenje (makar u te svrhe). U međuvremenu destiat učestvuje u raznim fizičkim i hemijskim procesima, koji su kasnije važni za dobijanje krajnjeg ukusa i arome konjaka. Dok stoji u buretu, ono poprima flavonoide koji senalaze u drvetu.

Kokteli sa konjakom

Vrste konjaka

Konjak se klasifikuje prema vremenu koliko je alkohol dugo stajao. Informacija za klasifikaciju alkoholnog pića piše na njegovoj deklaraciji. Ljubitelji alkohola mogu birati između: V.S./Very Special/- konjak, čiji je destilat čuvan u hrastovom buretu najmanje 2.5 godine, V.S.O.P./Very Superior Old Pale/, V.O./Very Old/, Reserve- konjak koji je čuvan najmanje 4 godine, V.V.S.O.P./Very-Very Superior Old Pale/, Grande Reserve- konjak, čiji je destilat star najmanje 5 godina i X.O./Extra Old/, Extra, Napoleon, Hors d'age, Tres Vieux, Vieille Reserve- konjak, čiji je destilat čuvan najmanje 6 godina u drvenom buretu.

Upotreba konjaka u kulinarstvu

Konjak se konzumira, kako u svom čistom obliku, tako i u kombinaciji sa drugim pićima. Njegova delikatna aroma i neodoljivi ukus čine ovo piće odličnim za pravljenje mnogih koktela - zlatan koktel, sour, sangrija, gluk i mlečni koktel. Konjak se može dodati i kofeinskim napicima i čajevima, a sam rezultat će vas prijatno iznenaditi.

Kolač sa konjakom

Upotreba ovog aromatičnog eliksira se tu ne završava. Iskusni kulinari znaju da postoje slatka iskušenja, koja nikako ne bi bila ista bez konjaka. On se slobodno može dodati receptima za kolače, torte, bombone, sladolede, kremove i raznim drugim poslasticama. Konjak se dodaje i raznim slanim specijalitetima. Mešu njima je rolat Stefani sa konjakom i francusko predjelo sa žabljim batacima.

Serviranje konjaka

Pravi ljubitelji alkoholnih pića preferiraju da konzumiraju ovo piće u svom čistom obliku. Konjak se servira u staklenoj čaši za vino sa temperaturom od 15 stepeni. Čaša se drži za široki deo celim dlanom. Na taj način temperatura ruke pomaže da se miris pića bolje oseti.

Korisna svojstva konjaka

O štetnosti alkohola se dosta pričalo, a i dosta će se pričati. Uprkos tome, smatra se da konjak spada u pića koja imaju i pozitivne strane, a čak mogu blagotvorno uticati na organizam, naravno, ako se konzumira u umerenim količinama. Ovaj mirisni elksir deluje kod osoba koje nemaju apetit. Među najcenjenijim osobinama mu je sposobnost da potpomaže rad svih organa.

Kako naučnici tvrde, ovo aromatično piće kada se konzumira u malim dozaa deluje tonizirajuće. Osim toga, pokazalo se da konjak blagotvorno deluje kod čira na želucu, a takođe ubrzava lečenje angine i pomaže kod snižavanja visoke temperature. Umereno konzumiranje konjaka pozitivno deluje i na loše pamćenje i pomaže u izbacivanju kamenja iz bubrega.

Pogledaj više

Rejting

5 1
4 0
3 0
2 0
1 0
Oceni:

Komentari

Pošalji

Popularni članci danas