Cikorija

Radič

Cikorija (Cyihorium intybus) je malo poznata biljka kod nas, koja tokom prve godine otkako se zasadi polako obrazuje koren sa rozetom koju čine listovi, a u drugoj godini života - stabiljku sa ljubičastim cvetovima. U nekim zemljama se za cikoriju koristi i naziv "uplašeno povrće", jer je veoma meka i sastoji se od osetljivih i bledih listova.

Upravo se zbog tih delikatnih listova cikorija koristi kao povrće. Drugi narodni nazivi za cikoriju kod nas su - vodopija, zmijina trava, konjska trava, kažiput, plavulja, vodoplav, cigura, golica, itd. Poznato je da postoji nekoliko vrsta cikorije, a svima je zajedničko da rastu na tamnim mestima i da im skoro uopšte ne treba sunčeva svetlost.

Zbog tih osobina se cikorija smatrala "nečistom biljkom" i često se koristila za crnu magiju.

Pošto može da raste u mraku, bez ikakave sunčeve svetlosti, u prošlosti su je smatrali "prljavom" biljkom i često je bila deo crnomagijskih obreda. Dolazi sa Mediterana i iz Južne Azije, a u Evropi se rasprostranjuje u 16. veku.

Salata radič

Iako je nežne strukture, ovu zeljastu biljku su konzumirali još drevni egipatski i rimski vojnici, a hranljivost cikorije i njena lekovita svojstva su im olaškašala pohode.

Zanimljiva činjenica je da se cikorija koristi za dobijanje popularne inke, koja se koristi kao zamena za kafu. Da dobijanje inke se korenaste biljke suše i peku, gde se dobija prirodni sastojak veoma prijatnog ukusa i specifične arome cikorije.

Već hiljadama godina poznata, ukusna i lekovita cikorija zauzima jedno od prvih mesta kada je reč o dijetetskom povrću i spada u namirnice koje se preporučuju dijabetičarima. Saata od cikorije je popularna zimi i u proleće, pa se često mže sresti na meniju u boljim restoranima.

Vrste cikorije

Postoji nekoliko vrsta cikorije, koje su poznate po svojoj kulinarskoj upotrebi i koristi za ljudski organizam.

Belgijska cikorija - ona je veoma popularna, sitna je i izdužena, pa podseća na tompus. Ima karakterističan gorak, ali veoma prijatan ukus. Više su jojj gorki koreni sa zelenim krajevima, pa se žuti više preferiraju.

Lisnata cikorija - Dosta je hrskava, blago gorkog ukusa i talasastih listova. Spoljašnji listovi ove vrste su gorki, pa se zato za konzumaciju više koriste unutrašnji, bledi listovi.

Crvena cikorija (Radič) (radicchio) - italijanska crvena cikorija - veoma popularna vrsta cikorije crvenkaste boje. Postoji nekoliko vrsta crvene cikorije - ona sa okruglim i druga sa izduženim listovima, ali je, svakako, omiljena zbog svog dobrog ukusa. Spoljašnji izgled ove cikorije podseća na crveni kupus, a ukus joj je blago gorak. Zanimljivo je da se ovo povrće vadi iz zemlje i stavlja u vodu na tamnom mestu, pa se na taj način usporava proizvodnja hlorofila i biljka gubi zelenu pigmentaciju.

Glavice radiča

Gajenje cikorije

Cikorija se veoma lako odgaja i u domaćim uslovima - u stakleniku ili u odgovarajućim posudama u podrumu. Da bi se čuvala u pomenutim uslovima, potrebno je da koren bude dužine 15 - 20 cm, a prečnika 3 - 5 cm, sa dobro formiranim puppoljkom. Ako je korenasti deo duži, trebalo bi ih poređati, jer svi bi trebalo da budu iste dužine. Dobro izdubite vlažno zemljište i poređajte ih uspravo. Trebalo bi da budu do pola ili čak i više u zemlji, iste visine i podjednako udaljene jedne od druge.

Odozgo posipajte đubrivo ili pesak, tako da sloj bude 25 - 30 cm debljine. Važno je napomenuti da što je sloj koji pokriva čvršći i gušći, toliko će biti kvalitetnija cikorija. Potrebno je održavati neprekidnu vlažnost, pa bi trebalo cikoriju pokriti odozgo.

U toku prve sedmicce temperatura treba da bdue oko 10 stepeni, a zatim oko 15-18 stepeni. Klipovi cikorije do površinskog sloja stignu za 25-30 dana. Nakon toga je potrebno da se ukloni površinski sloj i da klipove uklonite do 1 cm od korena. Oko 200-250 klipova se mogu dobiti od 1 kvadratnog metra.

Sastav cikorije

Korenasta cikorija sadrži velike količine inulina. Upravo je ovaj sastojak čini veoma dijetetskom namirnicom i pogodnom za osobe koje imaju dijabetes. Lisnati deo cikorije je takođe bogat inulinom i velikim količinama fruktoze. Cikorija je dosta bogatija vitaminima i mineralima u poređenju sa drugim tradicionalnim salatama. Zbog visokih doza inulina i intibina, cikorija je popularna kao sredstvo za otvaranje apetita.

U sastav ovog povrća se mogu naći znatne količine kalcijuma, fosfora, gvožđa, magnezijuma i vitamina A1, B1, B2, C, E. Listovi cikoriju, osim inulina, sadrže i belančevine, šećere i mineralne soli. Inulin predstavlja gorku materiju koja blagotvorno utiče na varenje. 100 g cikorije ima: 23 kalorije, 1.7 g proteina, 0.2 g masti, 4 g ugljenih hidrata i 0.9 g vlakana (crvena cikorija).

Odabir i čuvanje cikorije

Cikorija je zeljasto povrće, koje je veoma osetljivo, pa kod biranja cikorije treba biti veoma pažliv. Najbolje je da na pijaci birate male, svetlije i kompaktne cikorije. Obratite pažnju da li su vrhovi listova svetložuti, jer oni su dosta bolji nego da cikorija ima braon ili zelene vrhove. Da listovi cikorije sačuvaju svoju hrskavost, čuvajte cikoriju najviše 3 - 4 dana u frižideru.

Kulinarska upotreba cikorije

Kao namirnica, cikorija se ceni zbog svoje hrskavosti i gorčine, koja se lako uklanja, ako se listovi potope u vodu sa malo sirćeta. Odatle se cikorija sprema na različite načine - možete je kuvati, dinstati, peći, itd. Sveža cikorija se koristi za salatu, a cikorija može pružiti dijapazon ukusa i korisnih materija.

Radič u rerni

Prijatan gorak ukus cikorije se dobro kombinuje sa drugim zejastim povrćem, pikantnim sirevima, orašastim plodovima - orasima, bademima, pinjolama, a takođe se dobro kombinuje sa belim lukom, cveklom, jabukama i kruškama.

Listovi cikorije se mogu koristiti kao podloga za razna predjela - posipani sa malo maslinovog ulja ili soka od limuna, a preko njih se mogu staviti kuvana jaja, aromatični sirevi, riba, piletina ili neka druga vrsta mesa. Naravno, cikorija može biti deo različitih jela, kao što su čorbe, pečena jela, sosevi za testenine, itd. Takođe, može se peći i na roštilju, da se skuva u supi, itd.

U Italiji je crvena cikorija veoma popularna, pa se često jede kao pečena na grilu, poprskana maslinovim uljem, a ako joj se doda rižoto, jelo dobija prijatnu roze boju Preko okeana, u SAD, cikorija je veoma popularna, pa se najčešće konzumira u vidu salate, gde se najčešće jede sveža. Kao kod drugih vrsta cikorije, korenje se ove vrste može koristiti za pravljenje kafe, a cikorija se može iskoristii i za pravljenje štrudle.

Koristi od cikorije

Za koristi cikorije se već zna hiljadama godina, a danas je ona namirnica koja se koristi za profilaktiku i poboljšanje zdravstvenog stanja čoveka. Zbog inulina koji se nalazi u njoj, ckorija ima gorak ukus i imas sposobnost da poveća apetit, a takođe da podstiče rad organa za varenje.

Cikorija ima sposobnost da pročišćava krv.

Ako ste preterali sa jelom ili imate dijareju, koja takođe može biti posledica prejedanja, gripa ili prehlade, konzumacija cikorije će vam biti od velike pomoći. Osim što je korisna za želudac, cikorija blagotvorno deluje i na srce. Ako redovno konzumirate listove ove cikorije, možete neutralisati štetan uticaj alkohola i masnih namirnica.

Ako cikoriju uključite jednom nedeljno u svoju ishranu, možete smanjiti rizik od kardiovaskularnih oboljenja, ojačati imuni sistem, a takođe će doprineti da se osećate mirno i uravnoteženo. Cikorija po tom pitanju čini čuda, jer ima veliku sposobnost da ukloni stres i umiri nerve.

Cikorija je odlična za osobe koje hoće da se reše suvišnih kilograma i koji su na dijeti. Cikorija je niskokalorična, pozitivno utiče na želudac, tako što poboljšava varenje i čisti krv, gde se kao posledica javlja snižavanje nivoa šećera u krvi i povećanje fizičke izdržljivosti čoveka.

Pogledaj više

Rejting

5 0
4 1
3 0
2 0
1 0
Oceni:

Komentari

Pošalji

Popularni članci danas