Zapadnoindijski krastavac /Cucumis anguria/ je jednogodišnja biljka, koja raste u vidu lijane i prpada porodici tikvi /Cucurbitaceae/. Dolazi iz tropskih i sutropskih delova Centralne i Južne Afrike, a pojedini naučnici smatraju da dolazi iz Zapadne Indije. Ova vrsta krastavca se može sresti sa nazivima bur cucumber, bur gherkin, West Indian gherkin i drugim. Zapadnoindijski krastavac je blizak rođak krastavcu /Cucumis sativus/ и lubenici /Cucumis melo/.
Ova biljka u vidu lijane može rasti uzduž različitih površina. Stabiljke zapadnoindijskog krastavca mogu dostići dužinu od 3 do 5 m. One su veoma tanke i lomljive, prekrivene velikim brojem dlačica i grančica. Ovaj krastavac ima veoma razdvojene listove, koji podsećaju na listove lubenice. Međutim, ono što je najzanimljivije kod ove biljke jesu njeni plodovi.
Plodovi zapadnoindijskog krastavca su svetlozelene boje i mogu biti dugi od 3 do 8 cm, a i drške su im duge. Plodovi ove biljke su prekriveni trnjem koje nije oštro i ne bode. Kada su plodovi zapadnoindijskog krastavca nezreli, njihov ukus je dosta sličan običnom krastavcu, pa se iz tog razloga koriste na isti način. Plodovi ove biljke sadrže veliki broj kremastih semenki. Kada u potpunosti sazre, plodovi dobijaju žuto - zelenu boju, a težina im bude od 50 do 100 g.
Zapadnoindijski krastavac se najviše gaji u Angoli, Mozambiku, Tanzaniji, Zambiji, Zimbabveu i Namibiji. Takođe, ova biljka se može sresti i u Nikaragvi, Peruu, Ekvadoru, Kostariki, Kubi, Haitiju, SAD, Rusiji, Gvatemali. Kao divlja biljka se može sresti u listopadnim i mešovitim šumama. Takođe raste i u savanama i polupustinjama. Obično se može videti na nadmorskoj visini do 1500 m. Kod nas ova vrsta krastavca nije mnogo popularna, ali ga pojedini gaje zbog njegovog ezgotičnog izgleda.
Istorija zapadnoindijskog krastavca
Zapadnoindijski krastavac u SAD prenosi Minton Kolins iz Ričmonda (Virdžinija) u 18 i 19. veku. Kao što znamo, nepoznate kulture teško nalaze svoje mesto na tržištu, međutim ovaj krastavac ne spada u takve. Ova biljka postaje veoma popularna zbog svoje visoke produktivnosti, a u početku su ljudi bili privučen najpre zbog njenog jedinstvenog oblika.
Sasvim se lako može zaključiti da se ovaj krastavac lako čisti, a isto tako se i lako sprema. Za razliku od svojih rođaka, ovaj krastavac jezbog svojih bodlji automatski zaštićen od napada insekata. On se prvo koristi kao deo niskokaloričnih salata, a tako postaje i omiljena namirnica. Osim poznatog oblika sa bodljama, postoji i druga vrsta zapadnoindijskog krastavca koja nema bodlje i još je lakša za konzumaciju.
Sastav zapadnoindijskog krastavca
Plodovi zapadnoindijskog krastavca su pravi izvor belančevina, masti, kalcijuma, fosofora, gvožđa, vitamina A, tiamina, niacina, askrobinske kiseline. Listovi ove vrste krastavca još uvek nisu dobro ispitani. Ulje koje se dobija od semenki zapadnoindijskog krastavca sadrži sledeće kiseline: oleinsku, linoleinsku, linolovu, sterainsku i palmitinsku.
Gajenje zapadnoindijskog krastavca
Zapadnoindijski krastavac se gaji kao povrće ili kao dekorativna biljka. Zahtevan je gotovo isto kao i običan krastavac. Kod nas se semenke ove biljke mogu naći, ali najverovatnije samo u specijalizovanim radnjama. Najlakše je da se naruče preko interneta. Zapadnoindijski krastavac je biljka koja voli toplotu i ne podnosi ni najmanji pad temperature. Najuspešnije se razvija na temperaturi od 25 - 26 stepeni.
Temperature koje su ispod 12 - 13 stepeni ova biljka veoma teško podnosi, a kada one padnu ispod 5 stepeni, ona odmah ugine. Ovaj krastavac voli svetlost i ne podnosi vetrovita mesta. Što se tiče zemljišta, ova biljka iziskuje zeljište koje je plodno, dobro drenirano i, ako je moguće, neutralno. Biljke koje se pre zapadnoindijskog krastavca mogu zasaditi su korenasto povrće, mahunarke, razne trave, itd.
Kako bi se postigli najbolji rezultati, preporučljivo je da se zapadnoindijski krastavac gaji putem rasađivanja. Dan pre nego što se semenke poseju u plastične saksije, koje su smeštene u toplom plasteniku, po želji se one mogu potopiti u poseban rastvor, gde se ostavljaju na sunce sat - dva.
Zatim se semenke poseju u saksije prečnika 11 cm, a pri sejanju možete koristiti đubrivo. Nakon 25 - 30 dana se biljka može presaditi u plastenik. Pre sađenja, zemljište se može kultivisati na dubini od 15 - 20 cm.
Zapadnoindijski krastavac se gaji u redovima koji su udaljeni jedan od drugog prema šemi 90x40 cm. Kada se biljka posadi, onda se poliva toplom vodom. Za ovaj krastavac je najvažnije da dobija dovoljno svetlosti i toplote. Dok je u vegetativnom periodu, trebalo bi mu obezbediti temperaturu od 20 do 35 stepeni.
Preostali deo procesa gajenja zapadnoindijskog krastavca je kao i kod običnog krastavca. Plodovi počinju da sazrevaju 70. dana nakon nicanja biljke. Ako se biljka pravilno odgajala, može doneti i preko 70 ploda.
Koristi od zapadnoindijskog krastavca
Zapadnoindijski krastavac se gaji kao dekorativna biljka, pa u nekim državama postoje i izložbe za povrće i voće, gde se ova biljka takođe pokazuje. Kada se jednom uberu, ovi krastavci se mogu čuvati još dugo kao zanimljivi ukrasi, koji će svakog gosta iznenaditi.
Ne možemo, a da ne spomenemo da je zapadnoindijski krastavac koristan i za naše zdravlje. Plodovi ove biljke blagotvorno deluju kod kardiovaskularnih oboljenja i oboljenja želudačno - crevnog trakta. Zbog velikog sadržaja vode, zapadnoindijski krastavac potpomaže bolju hidtrataciju telu, a takođe i eliminisanje toskičnih materija. Ovaj krastavac potpomaže lakše varenje i daje podršku u nezi zdrave i lepe kože. Kao i običan krastavac i ovaj sadrži soli i vitamine, koji u korisni za rast ćelija i ima diuretsko dejstvo.
Zapadnoindijski krastavac u kulinarstvu
Ova biljka se gaji i zbog plodova koje daje. Često se zbog svoje kompaktnosti plodovi ove biljke konzerviraju, ali imajte u vidu da kada su previše zreli, tada nisu pogodni za konzumaciju. Dok su sveži, krastavci se mogu slobodno dodati raznim salatama i jelima od povrća.
Rižoto sa zapadnoindijskim krastavcem
Potrebni sastojci: maslinovo ulje - 1/4 šoljice, luk - 2 šoljice (iseckan), zapadnoindijski krastavac - 4 komada (iseckani), pirinač - 1 šoljica, beli luk - 3 čena, paradajz - 2 šoljice (iseckan), peršun - 1 struk, kukuruz - 1/2 šoljice (iz konzerve), sok od limuna - od 1 limuna, so, biber
Način pripreme: Maslinovo ulje zagrejte u velikom tignju. Dodajte luk i beli luk i prodinstajte ih nekoliko minuta. Kada omekšaju, dodajte pirinač i 1 - 2 šoljice vode. Po želji, možete prethodno potopiti pirinač u šoljici vode i tako da odstoji pola sata.
Nakon pirinča možete dodati kukuruz, oljušten i iseckan zapadnoindijski krastavac, beli luk, paradajz i promešajte. Neka sve bude na vatri dok voda ne ispari. Na kraju dodajte sok od limuna, biber i so, pa zatim promešajte i sklonite sa vatre. Jelo poslužite dok je toplo, a prethodno ga posipajte sitno iseckanim peršunom.
