Lukuma je plod zimzelenog drveta Pouteria lucuma, koja se takođe naziva lukuma i dolazi iz porodice Sapotaceae. Pouteria lucuma raste u Peruu, Čileu i Ekvadoru. Raste na visini od 1000 do 2400 metara.
Pouteria lucuma dostiže do 50 metara vidine. Krošnja drveta je gusta i sferična. Listovi lukume su elipsasti, boje kože i tamnozeleni, dostižu dužinu od 12 do 25 cm. Cvetovi su pojedinačni ili pod 2 ili tri komada. Plodovi Pouteria lucuma su duguljasti, zaobljenih ivica, pokriveni nežnom kožom. U početku su samo zelenskate boje, ali dok zru potamne. Meso lukume je suvo, tamnožuto/narandžasto. Lukuma ima od 2-4 semenke, tamnobraon boje.
Istorija lukume
Lukuma je jedno od najpoznatijeg voća u Peruu i učestvuje u lokalnim ritualima i tradicijama hiljadama godina. Lukuma se može videti čak i u tamošnjim grobnicama. Lukuma je takođe uključena i u umetnična dela plemena moče. Ta grupa formira prvu veliku civilizaciju Perua. Prema nekim istoričarima, pleme moće je aktivno od oko 100 godina pre Hrista do oko 900 godina.
Ona je imala velika postignuća u oblasti umetnosti i arhitekture. Neka od dela iz ovih oblasti su upravno napravljena od drveta Pouteria lucuma. Drveni materijal od istog drveta se koristio za izgradnju svetilišta Pačakamaka, Peru. U 14-15 veku, lukumu su Inke intenzivno konzumirala, zajedno sa kukuruzom, kinoom i amarantom.
Sastav lukume
Kineski naučnici su ustanovili da lukuma sadrži 40 minerala, poseban je sadržaj natrijuma, kalijuma, kalcijuma, fosfora, gvožđa i magnezijuma. Lukuma ima visok sadržaj karotina, vitamina B3, ugljenih hidrata, vlakana itd.
Gajenje lukume
Lukuma se pretežno gaji u regionima Kajamarka, Ankaša, Lima, Ajakuča, Kahamarka, gajenje ovog drveta raste svake godine zbog velike potražnje u Peruu i na međunarodnom tržištu.
Drvo voli tople temperature, najbolje između 20 i 22 stepena. Lukuma ne podnosti hladnu klimu i ako je ima brzo bi uginula. Preterano visoke temeprature takođe nisu dobre za ovu kulturu. Biljka se najuspešnije razvija na peskovitom, dobro dreniranom zemljištu, bogatom hranljivim sastojcima i sa neutranom pH.
Lukumi je potrebno stalno zalivanje, ali ne treba da se preteruje. Kvalitet letine mnogo zavisi od uslova u kojima se lukuma gaji. Ako se prate sva uputstva koja
Pouteria lucuma ima, nakon četvrte ili pete godine, jedno drvo može da proizvede više od 200 plodova.
Sakupljanje i čuvanje lukume
Lukuma se može dugo čuvati. Kada uzreli plod oteža i padne na zemlju, on se odmah sakuplja. Nakon toga se uvija u slamu ili neki sličan materijal, da bi mogao da se sačuva i da bude dobar za upotrebu. Naravno, na tržištu već ima i dugotrajnijih sorti lukume, ali u principu što se ranije konzumira nakon kidanja, to bolje.
Koristi od lukume
Lukuma još uvek nije mnogo popularna van Južne Amerike, evo zašto će ovo egzotično voće prvo morati da dokaže mnogo svojih zdravih koristi svetu. Ipak, postoji nekoliko istraživanja koja su provedena u ovom pravcu. Naučnici sa Državnog univerziteta Nju Džerzija smatraju da ekstrakt lukume pomaže regeneraciju tikiva i stimuliše brže zarastanje rana.
Osim toga, naučnici su dokazali da je plod koristan za održavanje kostiju, kože i vlasi u dobrom stanju. Lukuma jača funckije imuniteta i pravilan razvoj embriona za vreme trudnoće. Zbog bogatog sadržaja minerala lukuma je odgovarajuća za sve ljude koji pate od njihovog nedostatka.
Ispostavilo se još u prošlosti da su prvi žitelji Perua upotrebljavali lukumu kao protivupalno i antigljivično sredstvo. Kao i mnogo drugo voće, tako i lukuma sadrži dijetetska vlakna.
A vlakna su poznata sa svojom sposobnošću da pročišćavaju debelo crevo od nagomilanih ostataka. Osim toga, oni smanjuju nivo lošeg holesterola, pošto otežavaju potpuno usvajanje nekih masti i smanjuju rizik od ateroskleroze sudova. Vlakna takođe smanjuju rizik od dijabetesa tip 2.
Lukuma u prahu
Od voća lukume se može napraviti takozvana lukuma u prahu. Prah od lukume je odličan prirodni zaslađivač i uspešno može zameniti šećer. On zadovoljava potrebe od slatke hrane, u isto vreme ne šteti organizmu (kao zaharin i aspartama). Uprkos što je lukuma slatka, prah od lukume sadrži samo dva grama prirodnog voćnog šećera na svakih jedanaest grama ugljenih hidrata. Ovaj prirodni zaslađivač ima nizak glikemički indeks i mogu ga konzumirati i dijabetičari.
Lukuma u kulinarstvu
Suvi plodovi Pouteria lucuma se najviše cene zbog svog slatkom mirisa. On podseća na kombinaciju karamela, javorovog sirupa i vanile. Lukuma se može jesti samostalno, ali se može i kombinovati sa raznim voćem u sladoledima ili drugim desertima.
Obično van rodnog mesta, lukuma se najčešće izvozi u suvom obliku u obliku praha, pošto njeno brzo sazrevanje nalaže da se upotrebi odmah. Sušeni prah se takođe koristi u proizvodnji sokova, sladoleda. šejkova i peciva. Ne treba da zaboravimo da se korisna svojstva lukume smanjuju kada se termički obrade.
Sladoled od limuna sa lukumom
Potrebni sastojci: sveže mleko - 2 šolje, lukuma - 5 supenih kašika u prahu, pavlaka 1 šolja (umućena), sok od 1 limuna.
Način pripreme: U secka stavite sveže mleko, pavlaku, lukumu i sok od limuna. Dobro mutite sve sastojke i stavite dobijenu smesu u komoru frižidera na nekoliko sati da se sladoled stegne.
Komentari