Silicijum je, nakon kiseonika, drugi element po učestalosti, koji se može sresti na Zemlji. Ovaj mineral je vrlo važan za organizam, i nalazi se u organizmu osnovno u obliku silanata i silicijumske kiseline.
Koristi od silicijuma
Osnovna funkcija silicijuma je ona strukturnog elementa. Starenje ćelija u organizmu se vezuje za nedostatak silicijuma, koji je odgovoran i za metaboličke procese u telu. Ovo znači da bez silicijuma tkivo nema čvrstoću i elastičnost.
Silicijum je vrlo važan mineral za imunitet. Ono što je jedinstveno kod njega je da on uspeva da ulovi različite patogene mikroorganizme, bakterije, viruse i gljivice, i da ih uspešno izbaci van organizma. Neverovatna je činjenica da ima mogućnost da odabira - ovo znači, da silicijum lovi i izbacuje samo štetne bakterije, ostavljajući one korisne u telu.
Održavanje dovoljnih količina silicijuma u organizmu znači da, kod najblažeg simptoma pojave opasnih mikroorganizama, on reaguje, pa je mogućnost bolesti vrlo mala.
Silicijum je antagonist kalcijuma, pa se pri nedostatku silicijuma pojavljuje kalcifikacija u telu. Veoma je važno pratiti nivo silicijuma u organizmu, zbog toga što ne postoji organ, tkivo ili sistem u čijem sastavu ne učestvuje.
Trudnice, dojilje i mala deca imaju potrebe za više silicujuma od svih ostalih. Organizmu koji se razvija, i u kome se tek počinju izgrađivati najvažniji sistemi, on osigurava vezu između mozga i tela. Igra važnu ulogu u kontrolisanju pravilnog rasta i razvoja čoveka. Kod nedostatka silicijuma se javljaju problemi sa kostima, srčanim zaliscima, tetivama, zubima, endokrinim žlezdama i dr.
Organi, koji održavaju visoke rezerve silicijuma u telu, su srce, limfni čvorovi i štitasta žlezda. Kod zdravstvenog problema, silicijum progresivno iscrpljuje svoje rezerve, zbog čega je važno da ljudi, koji su često bolesni ili imaju neku hroničnu bolest, sistematski unose silicijum.
Daleke 1912. godine, nemački lekar utvrđuje da silicijum ima sposobnost da spreči razvitak ateroskleroze. 40 godina kasnije se iznose činjenice, koje potvrđuju da se kod bolesnih od ateroskleroze primećuju niži nivoi silicijuma u zidovima krvnih sudova.
Drugo korisno dejstvo silicijuma je uticaj na provodljivost nervnih vlakana i odgovornost za funkcije nekih struktura mozga. Hrani energijom onaj deo mozga, koji odgovara za kontrolu i koordinaciju u prostoru. Iz ovog razloga, brzi umor, opšta slabost, rasejanost i razdražljivost mogu da budu simptomi tzv. silicijumske anemije.
Mnogi savremeni stručnjaci tvrde da se proces starenja kod čoveka, u velikom stepenu duguje nedostatku silicijuma. Sa povećanjem uzrasta, količina ovog elementa u organizmu se smanjuje. Ovo je nepovratan proces, ali je, kroz unos dodataka ishrani, moguće izboriti se sa nedostatkom.
Prema nekim podacima, silicijum aktivno učestvuje u metabolizmu niza vitalnih minerala, kao što su kalcijum, kalijum, fosfor, cink, fluor, sumpor i dr. Utvrđeno je da igra važnu ulogu u metabolizmu ugljenih hidrata, lipida i belančevina, kao i u sintezi vrlo važnog proteina - kolagena, koji, u velikom stepenu, određuje stanje kose, kože, noktiju, zglobova, tetiva, i dr.
Nedostatak silicijuma
Simptomi, koji ukazuju na postojanje nedostatka silicijuma, su stalni umor, rasejanost, tanka kosa, lomljivi nokti, prevremeno starenje kože, vrlo slab ili nerazvijen koštani sistem.
Izvori silicijuma
Namirnice, koje su dobar izvor silicijuma, su cvekla, paprika, lucerka, so, integralne namirnice, povrće sa zelenim lišćem i poljski rastavić. Ostali dobri izvori ovog minerala su jabuke, riba, med, bundeva, krastavac, luk, šargarepa, bademi, ovas, pomorandže, svež kupus i kikiriki. Interesantna je činjenica da su visoki nivoi silicijuma skoncentrisani u tvrdoj vodi, a dosta manje u mekoj.
Kalijum, mangan, magnezijum, bor i kalcijum pomažu efikasno korišćenje silicijuma u organizmu. Da bi čovek bio zdrav i sa dovoljnom visokim nivoima silicijuma u organizmu, on treba da se hrani raznovrsno.
