Dinja je među najstarijim biljnim kulturama poznatim čoveku. Poznata je još od vremena Vavilona. U Evropu su je doneli stari Grci i Rimljani.
Dinja je voće koje voli svetlost i toplotu. Krupno voće koje je i izuzetno ukusno. Može težiti od 0,5 do 12 kg. Oblik dinje može biti eliptičan, sferičan ili cilindričan.
Boje ovog ukusnog voća mogu biti kremasta, belo-zelenkasta, zlatna i narandžasta.
Hranjljivi sastojci dinje
Dinja može biti i veoma slatka i bezukusna. Takođe može biti veoma mirisna, ili može biti bez mirisa.
Korisne supstance u dinji
Zrele dinje sadrže brze ugljene hidrate - glukozu, fruktozu i saharozu. Unutrašnji deo dinje, njeno „meso“ sadrži veliku količinu vitamina B, vitamina C, kalijuma, magnezijuma, gvožđa, kalcijuma, selena i drugih materija koje veoma dobro deluju na homeopatske organe, kardiovaskularni sistem, endokrini sistem. žlezde.
Dinja pomaže timusu i štitastoj žlezdi da dobro funkcionišu, što zauzvrat održava imuni sistem zdravim. Dinja sadrži pektin i skrob koji naš sistem za varenje ne apsorbuje. Međutim, oni imaju sposobnost da apsorbuju štetne materije u crevima i uklone ih iz tela. Ovo ukusno voće ima moć da poboljša peristaltiku creva.
Dinja je veoma korisna jer, između ostalog, sadrži folnu kiselinu. Pomaže formiranje krvnih zrnaca iz naše koštane srži i stimuliše lučenje hlorovodonične kiseline u želucu.
150 grama dinje sadrži dovoljnu količinu folne kiseline za ceo dan, koja je potrebna organizmu. To znači da je dinja je neophodna za žene koje žele da zatrudne, već su trudne, i za decu i za osobe sa hroničnim bolestima. U istih 150 g voća nalaze se i kalijum, magnezijum i veoma redak mineral - germanijum. Svi oni su neophodni za normalnu funkciju srca, bubrega.
Kalijum i magnezijum u dinjama su u mnogo većim količinama nego u krastavcima, kruškama i kupusu. Oba minerala mogu smanjiti pritisak i nivo holesterola. Germanijum je mikroelement koji je odgovoran za održavanje mladosti naših ćelija.
Fruktoza koju dinja sadrži varira u zavisnosti od toga koliko je ona zrela. Sadrži dovoljno glukoze da zadrži nivo u normalnim granicama.
Sastav dinje
- Ugljeni hidrati - vlakna - 0,80 g; skrob - 0 g; šećeri - 8,12 g; galaktoza - 0 g; glukoza - 2,68 g; saharoza - 2,48 g; laktoza - 0 g; maltoza - 0 g; fruktoza - 2,96 g;
- Masti - masti - 1,14 g; monozasićene masti - 0 g; polizasićene masti - 0,06 g; zasićene masti - 0,04 g;
- Vitamini - vitamin A 50 IU; vit. B1- 0,04 mg; vit. B2- 0,01 mg; vit. B3- 0,42 mg; vit. B4 - 7,60 mg; vit. B5 - 0,16 mg; vit. B6 - 0,09 mg; vit. C - 18 mg; vit. E - 0,02 mg; vit. K1 - 2,90 mg;
- Aminokiseline - alanin - 0,04 g; arginin - 0,01 g; asparaginska kiselina - 0,09 g; valin - 0,02 g; glicin - 0,02 g; glutamin - 0,15 g; izoleucin - 0,01 g; leucin - 0,02 g; metanin - 0,01 g; prolin - 0,01 g; serin - 0,02 g; tirocin - 0,01 g; treonin - 0,01 g; tripofan - 0,01 g; fenilalanin - 0,02 g; histidin - 0,01 g; cistin - 0,01 g;
- Minerali - gvožđe - 0,17 mg, kalijum - 228 mg, kalcijum - 6 mg; magnezijum - 10 mg, mangan - 0,03 mg, bakar - 0,02 mg, natrijum - 18 mg, selen - 0,70 mg, fosfor - 11 mg, cink - 0,09 mg.
