Šnicla je tradicionalna kulinarska ponuda koja dolazi iz evropskih regiona. Klasični recept za ovo jelo uključuje mleveno ili meso i smesu za pohovanje. Lako se priprema, ali se odlikuje svojim kvalitetima ukusa.
Bečka šnicla je nadaleko poznata i voljena od strane mnogih. To je varijacija na tradicionalni recept za šniclu koja ima minimalne razlike u odnosu na izvornu kreaciju.
Šta je karakteristično za bečku šniclu
Naziv ove vrste šnicle nastao je krajem 19. veka, pošto je za rodno mesto ovog jela određen grad Beč. Naime, još u 18. veku se pominje jelo od govedine, čekićem istanjenog mesa, koje se uvalja u prezle.
Bečka šnicla se smatra jelom koje se može pripremiti samo sa teletinom. Ovo je karakteristika jedinstvena za ovu vrstu šnicle.
Klasična šnicla se takođe može napraviti od svinjetine. Međutim, u bečkoj kuhinji dozvoljavaju da se šnicla definiše kao bečka samo kada je recept pripremljen od čekićem istanjene govedine.
Još jedna karakteristika bečke šnicle je da njena veličina treba da se proteže malo izvan tanjira za serviranje. Takođe, smesa za pohovanje treba da ima prozračniju teksturu, a ne da se čvrsto drži za meso.
Još jedna karakteristika je da je uobičajeno da se bečka šnicle servira prethodno poprskana sokom od limuna.
Uz nju se mora dodati prilog od zelene salate, krompir salate i salate od krastavca.
Komentari