Krompir

Krompir mladi

Krompir (Solanum tuberosum) je mnogogodišnja biljka iz porodice Krompira (Solanaceae). Ovo masovno rasprostranjeno i voljeno povrće od milijarde ljudi, je američkog porekla, ali se danas gaji u svim delovima sveta zbog neverovatnih hranjljivih i ukusnih plodova (krtola) koji sadrže skrob.

Postoji oko 200 divljih vrsta krompira, masovno rasprostranjenih u SAD, planinskim reonima Meksika, Centralnoj Americi i na Andima do Argentine, Urugvaja i Čilea. Meksički transvulkanski pojas, blizu Meksiko Sitija, i južni deo centralnih Anda, nazivaju se i „carstvo krompira“, zbog najveće raznolikosti vrsta koje se tamo nalaze.

Krompir nije previše zahtevna vrsta, zbog toga što iako potiče iz niskih reona Anda, uspeva i na višim delovima, a najbolje prinose daju u hladnim klimama sa dosta padavina ili navodnjavanja. Zbog toga je i zapadna Evropa jedno idealno mesto za gajenje krompira.

Tone krompira dolaze i iz subtropskih nizija Indo-Gangske ravnice u južnoj Aziji, a patati (kako ih negde zovu) i njihove varijacije, kao što je sladak krompir i batat su široko rasprostranjeni u visokim delovima jugozapadne Kine i u ekvatorijalnim visokim delovima ostrva Java.

Krompir je najrasprostranjenija i najkultivisanija biljka sa korenastim plodom na svetu, a na četvrtom je mestu po količini sveže produkcije odmah iza pirinča, pšenice i kukuruza. Proizvodnja krompira u svetu na godišnjem nivou je oko 350 miliona tona, a jedan čovek u proseku godišnje pojede oko 33 kg krompira.

I istočnoj i centralnoj Evropi je najveća proizvodnja krompira po glavi stanovnika. Među najvećim svetskim proizvođačima su Kina, Rusija, Indija i SAD.

Krompir

Istorija krompira

Istorija krompira počinje pre skoro 4000 godina, kada je u današnjem obliku bio kultivisan od strane tadašnjih stanovnika Perua. Poznata plemena iz tog perioda – Moča, Čimu i Inke, kultivisala su još izdržljivije vrste krompira.

U reonu koji obuhvata Boliviju, Peru i Čile, pravi se brašno od krompira, nazvano čudo, koje se koristi za peciva i drugu hranu.

Španski istraživači i osvajači, stigli do obala Južne Amerike, prenose krompir do drugih zemalja i kontinenata. Oni su takođe otkrili, da krompir može održati mornare na dugim putovanjima, kao što je prelazak Atlantika.

Uprkos tome, krompir ne nailazi na dobar prijem i priznavanje u Evropi. Upoređivan je sa plemenima Južne Amerike i smatran je prljavim, nezdravim i čak „nehrišćanskim“. Uskoro se, međutim, pojavljuje vera da krompir sadrži kvalitete afrodizijaka, što čini ovo povrće popularnim.

Kasnije si i njegove lekovite sposobnosti dopisane na listu dobrih osobina, a nakon toga Španci počinju da vole njegov ukus i praktično postaju prvi evropljani koji krompir smatraju delikatesom. Proces prihvatanja krompira produžava skoro ceo vek. Do sredine sedamnaestog veka, većina evropskih zemalja ga prima kao deo svoje ishrane.

Sastav krompira

Krompir je veoma dobar izvor ugljenih hidrata, belančevina, minerala i vitamina. U njima se nalazi i visok nivo vitamina C, posebno kod mladih krompira, tek izvađenih. Ove krtole, međutim, nisu baš pogodne za dijete, zbog visokog glikemijskog indeksa. Uprkos protivrečnim mišljenjima po ovom pitanju, krompir je zdrava hrana. Visok sadržaj vlakana i kalijuma, čini ga omiljenim na trpezama mnogih naroda, a posebno je i to što sadrže visok nivo joda.

Pečeni krompir

Poslednja istraživanja govore da je zabrinutost što se tiče količine masnoća i natrijuma u krompiru bespotrebna. Krompir sadrži malo masnoća i natrijuma, a on se može povećati samo dodavanjem u toku pripreme. Zeleni krompir sadrži određenu količinu solanina. Solanin je jedinjenje koje može izazvati dijareju, povraćanje, pospanost ili svrab. Solanin je jedan od 2 toksična jedinjenja koja krompir ima, a drugo je čakonin.

Svaki srednje veliki krompir osigurava oko 110 kalorija, skoro 3 grama proteina, skoro 0 g masti, 23 grama ugljenih hidrata, skoro 2, 7 grama vlakana i 150 mg dobrog kalijuma.

Izbor i čuvanje krompira

Kod izbora krompira je neophodno da se odaberu oni koji su tvrdi i dobro formirani. Ne treba kupovati krompir, koji je zelen ili proklijao. Najbolje je da uvek koristite svež krompir, zato što samo oni garantuju visok nivo vitamina C i nizak nivo toksičnog solanina.

Birajte zdrave i neoštećene krtole sa svetlom bojom kore. Krompir se čuva na hladnom mestu, dalje od svetlosti. Ne treba krompir čuvati u frižideru i potrebno je dobro ih očistiti pre upotrebe.

Kulinarska upotreba krompira

Kao jedna od najrasprostranjenijih namirnica, krompir je nezamenljiv na našoj trpezi. On ima nekoliko prednosti kao hrana – hranjljiv je, brzo zasiti i ima širok dijapazon kulinarske upotrebe. Drugim rečima krompir može da bude pripremljen na bezbroj načina. Najrasprostranjeniji način je prženi krompir, koji je uistinu najpopularniji prilog na svetu.

Nezavisno da li ćete ispeći krompir sa začinima, skuvati ga za salatu, napraviti pire od njega ili ćete ga sotirati sa malo mirođije i belog luka, praktično je garantovano da ćete dobiti ukusno jelo.

Krompir se dodaje u mnogim vrstama đuveča, od njega se pripremaju palačinke i kroketi, supe, peciva i različite vrste jela sa mesom. Omiljeni ogreten je nezamisliv bez krompira. Ove ukusne krtole su obavezan sastojak musake. Varijacije salata sa krompirom su neograničene. Slatki krompir je dovoljno ukusan i kada je samo skuvan sa malo soli.

Krompir u tavi

Koristi od krompira

Poznato je da su listovi krompira otrovni, jer pripadaju porodici velebilja. Ali je takođe činjenica da krompir sadrži skoro sve hranjljive sastojke neophodne za opstanak. Pozitivna hranjljiva vrednost uključuje visok nivo vlakana i kalijuma, a nizak nivo masnoća. Istraživanja pokazuju, da je krompir jedan od najboljih izvora vlakana koja snižavaju holesterol.

Istraživanja dokazuju i to, da dijeta koja uključuje krompir, bogat kalijumom, smanjuje rizik od udara i smanjuje pritisak. Kuvanje krompira smanjuje količinu kalijuma u njemu. Za očuvanje hranjljivih sastojaka, krompir je najbolje pripremati kao pečen ili dinstan.

Krompir je koristan ljudima ne samo kao hrana i lek, već je sirovina za dosta proizvoda, kao što je skrob, brašno, etil alkohol, dekstrin i silaža.

Štetna dejstva krompira

Čak i da u praksi jedete industrijski krompir, niko nije oslobođen od mogućeg trovanja krompirom, što nije retka pojava kod nas. Toksični glikoalkaloidi su koncentrisani tačno ispod ljuske krtole, a što je stariji krompir, toliko se i nivo solanina u njemu povećava. Solanin se smatra otrovom, koji utiče na nervni sistem i prouzrokuje slabost o konfuziju.

Ako jedete stare i zelenkaste krompire, nije isključeno da vas pogodi glavobolja, dijareja, da dobijete grčeve, a u j+najozbiljnijim slučajevima koma ili smrt. Trovanje krompirom je povezano sa količinom toksičnih jedinjenja. Ovo ne znači da ćete se otrovati ako je vaš krompir počeo da zeleni. Istina je da dobijanje zelene boje i nagomilavanje glikoalkaloida mogu da se dese nezavisno jedno od drugog. U nekim vrstama krompira su otkrivene veće koncetracije ovih otrovnih supstanci.

Komentari

Pošalji
5
Ukupno glasalo: 1
5 1
4 0
3 0
2 0
1 0
Oceni:

Popularni članci danas

Povezani recepti