Crna džigerica sisara, domaćih kokoški i patki i nekih vrsta riba se konzumiraju kao hrana. Goveđa, jagnjeća, teleća, pileća i guščija džigerica se koristi kao izvor hrane. Kod nas i u mnogim drugim zemljama se konzumira i svinjska džigerica.
Džigerica se svuda prodaje, u mesarama i supermarketima. Pržena, iz rerne, kuvana, džigerica se priprema i zajedno sa drugim iznutricama, kao što su bubrezi. Na Bliskom istroku se široko konzumira džigerica, pripremljena sa najrazličitijim začinima, sa lukom ili povrćem. U nekim zemljama Bliskog istoka se čak prave i kobasice od džigerice, na primer sužduk.
Džigerica je bogat izvod proteina, gvožđa, bakra i vitamina A. Osim toga sadrži još i cink, magnezijum, vitamin D i E, riboflavin, tiamin, niacin, vitamin B6, folnu kiselinu, vitamin B12, pantotensku kiselinu, fosfor i selen.
Hranljiva vrednost džigerice je dosta visoka i efektivna. Zbog toga ima značajnu korist na čovekovo zdravlje. Džigerica nabavlja veliki deo proteina, potrebnih telu i izvor je vitamina A u organizmu. Uz pomoć riboflavina, koji sadrži, čuva kožu.
Džigerica je bokata mnogim vitmainima koji su korisni za pluća i za održavanje regeneracije ćelija.
Džigerica smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti, jača imunitet, regluliše metabolizam, smanjuje rizik od infarkta i moždanog udara, reguliše holesterol.
Dobar je izvor selena, održva zdravlje krvnih ćelija i sprečava anemiju, održava nervni sistem i zdravlje mozga.
Ako se konzumira u normalnim količinama, džigeirica je izvor zdravlja i života.
Komentari