U poslednje vreme vam se nudi mnogo dijeta, koje vam obećavaju brze i dugotrajne rezultate. Zasnivaju se na smanjenju određenih sastojaka i povećanju drugih u svakodnevnoj ishrani.
Jedna od najrasprostranjenijih i predmet mnogih sporova je takozvana keto dijeta, kod koje se unos ugljenih hidrata smanjuje na minimum, a povećavaju se proteini i masti.
Evo nekih od najrasprostranjenijih prednosti ishrane sa niskim sadržajem ugljenih hidrata i ishrane sa namirnicama koje imaju visok procenat masti.
Smanjuje apetit
Konzumiranje manje ugljenih hidrata vodi do toga da organizam poseže za mastima. Sagorevanje masnoća je sporije od one sa ugljenim hidratima i u isto vreme se smanjuje apetit ili tačnije, ogladnite sporije.
Mršavite brzo
U početku ishrane, zasnovane na smanjenom unosu ugljenih hidrata, gubitak težine je brži. To je tako zato što ishrana vodi do smanjenja količine vode u organizmu, što će se videti kada se popnete na vagu.
Smanjuje masnih naslaga na stomaku
Takve dijete su takođe mnogo korisne za smanjivanje masnih naslaga na stomaku, kao spolja, tako i iznutra oko organa. A to vodi do smanjenje rizika od razvoja dijabetesa i kardiovaskularnih bolesti.
Dobar holesterol
Zahvaljujući ishrani sa niskim sadržajem ugljenih hidrata, gomila se dobar holesterol. To vodi do smanjenja rizika od razvoja nekih kardiovaskularnih bolesti.
Dijabetes
Uprskos tome što se prave istraživanja sa raznovrsnim rezultatima, što se tiče dijabetesa, ljudi sa dijabetesom 2 vrste dobro podnose ovu vrstu ishrane. To je zato što smanjenje ugljenih hidrata vodi do smanjenja nivoa šećera u krvi i insulina.
Krvni pritisak
Ponovo po mišljenju nekih naučnika - smanjivanje ili prestanak sa unosom ugljenih hidrata, može dovesti do smanjenja visokog krvnog pritiska, gde se i smanjuje rizik kardiovaskularnih bilesti, infarkta i moždanog udara.
Sa druge strane su dijete, koje se zasnivaju na nižem unosu masti. Naravno, kao i svi hranljivi sastojci, i ovde ne treba da se prestane sa unosom potpuno, zato što je ljudskom organizmu potrebno da unosi masnoće, da bi pravilno funkcionisao. Prosto treba da izbegavamo loše i da koristimo dobre masti. Koje su one?
Nezasićene masti uključuju mononezasićene, ali i polinezasićene masti, koje dolaze od biljaka, znate ih kao ulja od masline, kukuruza i repice. Ako ste na dijeti sa ograničenim unosom masti, možete koristiti ovde navedene da biste dali organizmu ono što je potrebno.
Nezasićene masti dolaze iz životinjskih proizvoda kao što je meso i mlečna hrana. Oni povećavaju rizik od kardiovaskularnih bolesti, zato što povećavaju loš holestresol u ogranizmu. Prema različitim istraživačima i lekarima 10 % ili manje od dnevnih kalorija treba da dolate od nezasićenih masti.
Transmasti se nalaze u proizvodima kao što je margarin, u mnogim užinama i slatkišima, kao što su keksići, torte, pajovi i čipsevi. Transmasti su ustvari tečna ulja, koja se pretvaraju u tvrde masti za vreme proizvodnje nekog hjranljivog sastojka One se često prave da bi se povećao rok trajanja upakovane hrane. Transmsti mogu povećati loš holesterol. Preporučuje se da ih potpuno izbegavate.
Dijeta, bazirana na niskom unosu masti predstavlja jedan balansiran tip ishrane, koji je veoma zdrav. To je zato što se zasniva na konzumiranju voća i povrća, intregalnih proizvodi i memasno meso i riba.
Komentari