U poslednje vreme postaje sve rasprostranjenije da ljudi prelaze na neku dijetu - insistiranje na mesu, insistiranje na ugljenim hidratima, izbalansirana ishrana itd. Sve više i više ljudi se brine o svom zdravlju. Bilo zbog misli o sopstvenom zdravlju, bilo zbog misli o okolnoj sredino, vegetarijanstvo i veganstvo kao načina života su takođe veoma rasprostranjeni, posebno kod mladih.
Ovde nećemo diskutovati o prednostima i negativnostima vašeg načina ishrane, niti ćemo raspravljati o tome da li treba ili ne treba da pratimo određenu dijetu ili način ishrane. Prosto ćemo objasniti kako izbacivanje mesa deluje na umnu sposobnost, a odatle - na naš intelekt.
Naučnici su podeljenog mišljenja. To je tako zato što još uvek ne postoji istraživanje sa kontrolnim grupama koje bi potvrdile ili odbacile ideju o vezi između našeg intelekta i konzumacije mesa.
Jedna od osnovnih teza koje se ponekad prihvataju jeste prisustvo kreatinina u našem mozgu. Neki naučnici tvrde da postoji veza između nivoa kreatinina i intelekta ljudi, bazirajući se na istraživanju, sprovedenom na Univerzitetu u Sidneju.
Za vreme istraživanja dve grupe ljudi su dobijale kreatinin, shodno tome i placebo. Grupa sa kreatininom je pokazala daleko bolje rezultate od druge. Prema drugima, međutim, ovo je beznačajna aminokiselina koju ljudsko telo može sintetisati samo iz drugih aminokiselina, tj. nije od tolikog značaja.
Tokom 90-ih godina je objavljeno istraživanje posmatranja ljudi koji su vegetarijanci ili vegani celog života. Rezultati pokazuju da je zapravo kod njih smanjen rizik od razvoja demencije. Naravno, ovo se radi sa uslovom da to možda nije baš toliko zbog unosa mesa, koliko zbog povećanog unosa voća i povrća.
Međutim, u isto vreme BBC je objavio članak sa rezultatima istraživanja u Keniji, prema kojem 555 učenika, koji su testirani za poboljšanje njihovih kognitivnih sposobnosti, pokazuju visoke rezultate nakon konzumacije mesa. Da bi se utvrdila istinitost ovog istraživanja, potrebna su dublja istraživanja.
Rezultate i argumente BBC-a podržavaju ili osporavaju različiti ljudi i istraživači. Jedan od stavova jeste da je zapravo dijeta, bazirana na voću i povrću, dosta raznovrsnija i organizmu dostavlja veliku količinu korisnih materija, vlakana i dr.
Jedan od glavnih argumenata protiv istraživanja u Keniji jeste da su deca na kojoj je urađeno istraživanje svakako neuhranjena. Obezbeđivanje dovoljne količine kalorične hrane za vremenski period vodi do povećanja nivoa energije u organizmu, a odatle i do povećanja kognitivnih funkcija te dece. Ko može da misli dok je gladan?
Pozitivnih aspekata vegetarijanstva i veganstva je mnogo i više puta su navođeni. Tako na primer želudačna flora se poboljšava u trenucima kada pređete na sličan režim. To je tako, zato što su bakterije koje se formiraju u crevima drugačije i pomažu da se smanji nadutost, kao i da se pojača brzina metabolizma.
Međutim, u isto vreme nedostatak nekih vitamina, za koje prosto ne postoji način da budu nabavljeni samo iz voća i povrća, mogu da smanje nivo energije u vašem telu, a odatle i da utiču na kognitivnu aktivnost.
Kod vegana takođe može da se primeti smanjivanje količine kalcijuma zbog izbacivanja mlečnih proizvoda iz dijete.
Generalno, nema tačnih rezultata odnosno uticaja mesa na ljudski intelekt. Međutim, ono što treba da se zapamti jeste da se drži dobro balansirana vegetarijanska ili veganska dijeta sa potrebnim unosom vitamina i minerala koji ne mogu biti dobijeni iz hrane. Tako ćete obezbediti potrebne materije za zdrav život, pun energije.
