Paprac /Polygonum hydropiper/ je jednogodišnja zeljasta biljka iz porodice Polygonaceae (familija troskota). Ima zeleno rašireno stablo koje tokom jeseni postaje crvenkasto.
Stablo je cilindrično i ima brazde, dostiže visinu do 1 metar. Listovi papraca su lancetni i uzastopni, često sa flekama, a ponekad i sa crnim tačkama.
Cvetovi su sitni i zeleno-roze boje, sakupljeni u cvast u obliku klasa na vrhu stabla. Cvet je pokriven tačkicama smole. Plod papraca je tamnobraon orah, koji se rapspukne. U svežem stanju biljka ima veoma ljut ukus, koji se gubi nakon sušenja.
Paprac cveta tokom jula-septembra. Kod nas postoji nekoliko raznih vrsta papraca, ali oni se ne beru jer nemaju ljut ukus.
Druge vrste papraca se srednji, debeli, Polygonum persicaria. Srednji paprac mnogo liči na vodeni, ali kod njega se ne sreću braonkaste tačkice po cvetu.
Sitni paprac ima linije ili uske lanceolatne listove, koji su često rašireni u osnovi. Neodstaju tačkice na cvetu. Polygonum persicaria ima listove sa tamnim flekama, koji ponekad nestaju prilikom sušenja.
Paprac raste po močvarama i vlažnim mestima, pored potoka na visini so 1000 m nadmorske visine.
Sastav papraca
U sastavu paparaca se nalaze eterična ulja, tanini, vitamini E, K i C. U sastav ulazi još glikozif poligopiperin, flavon /kvercetin i rutin/, kempferol, tanini, organske kiseline, fitosterin, glukoza, fruktoza itd.
Paprac je bogat organskim kiselinama - mravlja, jabukova, valerijanina, sirćetna, pologonova.
Sakupljanje i čuvanje papraca
Deo papraca koji se koristi je nadzemni. On se sakuplja u početku cvetanja - jul-avgust- Za vreme branja paprac ne treba da se meša sa drugim vrstama, koje nemaju žlezdaste tačkice na cvetu i karakterističan ljut ukus.
Suši se u hladu, pravilno sušena biljka treba da ima zelenu boju bez mirisa i ukusa. Dopuštena vlažnost je 13 %. Čuva se na suvom i provetrivom mestu. Važno je da se zna da je u svežem stanju dejstvo jače, nego u suvom.
Koristi od papraca
Paprac ima mnogo dobro protivupalno i hemostatsko dejstvo. Koristi se kod unutrašnjeg krvarenje, najčešće se prilaže kod obilnih menstruacija, unutrašnjih hemoroida, krvarenja na crevima i krvarenja materice.
Paprac se koristi kod uveličane žlezde prostate, gastritisa i čireva na želucu, za lečenje gnojnih rana, kod paradontopatije i desni koje krvare, kod belog pranja i dijareje, kod niskog krvnog pritiska, kod kamena i peska u bubregu i peska u bubrezima i žuču. Paprac se koristi i za mršavljenje.
Narodna medicina sa papracem
Narodna medicina preporučuje korišćenje papraca kod čireva i gastritisa, za regulisanje neredovne menstruacije, kod hemoroida, peska u bubrezima i bešike, groznice, za žuborenje kod angine i upale grla.
500 ml vode kuvajte sa 2 supene kašike stukova papraca. Procedite i pijte 2 puta dnevno, po 100 ml pre jela. Izgnječeni sveži paprac se preporučuje u obliku obloge kod gnojnih rana i gangrene.
Za kupku se skuva 3 supene kašike suve biljke u 1 litru vode. Kuva se 10 minuta i kad se ohladi se pravi kupka. Ovaj napitak se može koristiti za žuborenje. Paprac se može uzimati direktno. U te svrhe se biljka, izmrvljena na prah uzima tri putna dnevno po 0, 5 mg.
Štete od papraca
Paprac ne treba da se upotrebljava kod oštrih upala bubrega i bešike, takođe ima negativni efekat kod tromboflebitisa.
Kod upala bubrega i bešike ne treba da se koristi takođe. Paprac treba da se upotrebljava pod lekarskim nadzorom, da bi se izbegle neželjene reakcije.
Komentari