Danas je šećer svuda oko nas - u napicima, brzoj hrani, upakovanoj i konzerviranoj hrani. Svi ovi proizvodi sadrže previše šećera, koji premašuje naš preporučeni dnevni unos (24 g za žene i 36 g za muškarce) i šteti našem organizmu.
Kako šećer utiče na nas?
Kada jedemo rafinisani šećer, nivo šećera u krvi naglo raste, što dovodi do umora i razdražljivosti. Apetit nam se povećava jer je telu potrebna nova doza energije, a to dovodi do zavisnosti.
Šećer prekriva zube lepljivim slojem, što je nepovoljno za gleđ i desni.
Šećer se skladišti kao energija, a ostali šećeri se pretvaraju u masne kiseline. Oni se akumuliraju u obliku masti u telu, i tako dovode do gojaznosti i bolesti.
Kako izbeći negativne efekte prekomernog šećera?
Postoje razne vrste prirodnih zaslađivača koji su niskokalorični, bezopasni i veoma slatki.
Stevija
Biljka Stevia Rebaudiana se vekovima koristila u Južnoj Americi i uzgajana je zbog slatkih listova. Ekstrakt je i do 300 puta slađi od šećera, ne šteti zubima, zanemarljivo utiče na šećer u krvi i nema kalorija. Mogla bi pomoći kod hipertenzije snižavanjem visokog pritiska i kod dijabetesa. Dozvoljena dnevna doza je 4 mg / kg telesne težine.
Eritritol
Eritritol je još jedan zaslađivač koji skoro da nema kalorija, ne izaziva karijes i ne utiče na nivo šećera u krvi. To je šećerni alkohol, do 70% slađi od šećera, a nalazi se u nekom voću kao što su grožđe, kruške i lubenica. Proizvodi se fermentacijom glukoze. Preporučena dnevna doza je 0, 6 g / kg telesne težine. Ako je doza prekoračena, moguće je da se javi blagi gastrointestinalni poremećaj, dobro je konzumirati ga umereno.
Ksilitol
Ksilitol je takođe šećerni alkohol, sa slatkoćom bliskom šećeru. Sadrži 40% manje kalorija od običnog šećera (2, 4 kalorije/g), zanemarljivo utiče na šećer u krvi i ne šteti zubima. Moguće je da štiti od karijesa, pa se koristi u proizvodima za oralnu higijenu. Ekstrakt se proizvodi fermentacijom od kukuruza ili tvrdog drveta (takođe se naziva Berhov šećer). Preporučena dnevna doza varira od 10 do 30 grama, prekomerna upotreba može izazvati laksativan efekat.
Sirup od Jakona
Sirup od Jakona se dobija od slatkog gomoljastog korena biljke Jakon (peruanska jabuka iz zemlje), koja se nalazi u Andima, Južna Amerika. Sirup ima samo 1, 33 cal/g, ne podiže nivo šećera u krvi i dobar je za creva. Preporučena dnevna doza je do 20 g, sa većom količinom su mogući problemi sa varenjem.
Ekstrakt monaškog voća
Monaško voće (Luohan Guo) se uzgaja u jugoistočnoj Aziji. Ekstrahovani ekstrakt nema kalorija i do 250 puta je slađi od šećera. Ne podiže nivo šećera u krvi i pogodan je za dijabetičare, ali neki proizvodi na tržištu u kojima se koristi mogu imati dodat šećer. Ima antiinflamatorni efekat i koristan je kod upale grla. Potrebno je više istraživanja o monaškom voću, ali nikakvi neželjeni efekti nisu poznati. Još uvek se ne uvozi u Evropu.
Druge prirodne zamene za šećer
Druge zamene za rafinisani šećer kao što su med, agavin sirup, javorov sirup itd. ne razlikuju se od šećera jer na isti način utiču na jetru, ali nema ništa loše u tome da se umesto njega koriste. Najdijetalnija alternativa bi bili prirodni zaslađivači stevija, eritritol, ksilitol, jakon sirup i ekstrakt monaškog voća.
