bonapeti.rs»Članci»Mahunarke i žitarice»Brašno od spelte - suština, koristi, primena

Brašno od spelte - suština, koristi, primena

Joana StoyanovaJoana Stoyanova
Početnik
6
Brašno od spelte - suština, koristi, primena

Spelta je vrsta žitarice koja datira još iz drevnih vremena. Međutim, zbog težine njene prerade i ne toliko jednostavnog njenog uzgoja, spelta odavno nije jedna od najrasprostranjenijih žitarica.

Najstariji ostaci spelte datiraju od pre 18 hiljada godina. Ona se uglavnom služila kao hrana mnogih drevnih naraoda, među kojima su Traki, Egipćani i Rimljani. Njeni ostaci su bili pronađeni u trakijskim grobnicama i čak u egipatskim piramidama.

Prednosti spelte

Razlog zbog kog spelta nije toliko jednostavna za obradu kao pšenica krije se u činjenici da su njena zrna obavijena u tvrde ljuske koje treba da se uklone pre njenog mlevenja u brašno. Takođe, za razliku od savremenih pšenica, spelta nije podložna hemijskoj obradi i ona ne može da je natera da raste brže ili u većim količinama. Sa druge strane pak, ona ne upija štetne elemente iz zemljišta (kao što su teški metali), tako da čak i da se uzgaja u zaprljanom zemljištu, to neće uticati na nju ili neće je učiniti štetnom.

Za razliku od većine savremenih kultura koje su veštački stvorene ili koje su mutirale vremenom, spelta raste samo u svom prvobitnom obliku. To je čini izuzetno zdravom i izdržljivom biljkom kojoj su potrebni jedino dobri uslovi kako bi dala dobru letinu. Obično se iz jednog dekra dobija između 100 i 300 kg spelte.

Druge vrste pšenice na primer od svog samog sejanja bivaju tretirane nizom hemikalija za koje se pretpostavlja da ih štite od mnoštva bolesti kojima su podložne.

Zanimljiva činjenica je da hranljive materije koje se nalaze u spelti variraju po sastavu i u zavisnosti od mesta gde se uzgajaju, s obzirom na to da se DNK menja u zavisnosti od lokalnih klimatskih uslova, padavina, srednje godišnje temeprature i mnoštva drugih indikatora. Tako da je bolje kada biramo speltu iz prodavnice da se zaustavimo na našoj proizvodnji.

Sastav spelte

Za one koji prate kalorije i unos drugih hranljivih materija, razložili smo njen sastav na komponente koje sadrži i njihove količine.

Spelta je korisna

Otprilike 100 g spelte u bilo kakvom obliku sadrži ukupno 338 kalorija koje su podeljene na 2-43 g masti (samo 22 kalorija dolaze iz masti), 70.19 gugljenih hidrata, 10.7 g vlakana, 6.82 g šećera, 14.57 g belančevina i 11 ml vode.

Spelta ne sadrži nikakav holesterol.

Minerali i mikroelementi

Mnogi ljudi danas boluju zbog deficita ili niskog unosa minerala i mikoelemenata. Veći deo naše hrane je siromašan korisnim hranljivim materijama, a loša i nezdrava hrana još više pogoršava stvari. Srećom, spelta može da nam bude korisna u tom smislu, s obzirom na to da je izuzetno bogata kalijumom, kalcijumom, magnezijumom, sumporom, fosforom, cinkom, manganom, gvožđem i još mnogim mikroelementima.

Visoki nivoi gvožđa i bakra su od ključnog značaja za stvaranje novih crvenih krvnih zrnaca. Tako da ukoliko spelta redovno učestvuje u vašem režimu ishrane, onda će se nivoi bakra i gvožđa povećati, a sa njima i dotok krvi, što će dovesti do jačanja imuniteta i dodatne oksigenacije organa i tkiva.

Dokazano je spelta sadrži zapravo veći broj mikroelemenata od svih ostalih vrsta pšenice, kao i belančevine i korisne masti.

Sadržaj glutena

Spelta ima izuzetno nizak sadržaj glutena, što znači da čak i ljudi koji boluju od celijakije mogu da je konzumiraju, bez brige od intoksikacije ili drugih negativnih efekata.

Antioksidansi

Takođe, spelta je odličan antioksidans i pomaže u sprečavanju i lečenju različitih amenija. Jedni od antioksidanasa koji se nalaze u njoj su vitamin E i mikroelement selen koji su povezani kako sa plodnošću, tako i sa oslobađanjem slobodnih radikala koji dovode do onkoloških oboljenja stvarajući se u organizmu pod uticajem kako unutrašnjoh, tako i spoljašnjih faktora.

Vitamini u spelti

Ona sadrži gotova dva puta više vitamina E, B (uglavnom vitamin B1 (tijamin) i vitamin B3 (niacin)) i A iz drugih vrsta pšenice. Tijamin igra veliku ulogu u razgradnji glukoze i učestvuje u sintezi DNK i PHK. Niacin igra ključnu ulogu prilikom proizvodnje polnih hormona u nadbubrežnim žlezdama. Vitamin A pak je antioksidans koji je od suštinskog značaja za imuni sistem. Količina vitamin A određuje u velikoj meri stanje vida, kostiju, kože i kose.

Koristi spelte

Konzumacija spelte ima i još koristi koje igraju veliku ulogu u našem svakodnevnom životu. Ona poboljšava varenje i rad slezine i pankreasa, poboljšava indikatore krvi i jača imuni sistem, održava tkivo u dobrom stanju i pomaže u regulisanju metabolizma prilikom izgradnje jakih kostiju. Takođe, proizvodi sa brašnom od spelte pomažu da se smanje nivoi šećera u krvi i nivoi holesterola. Ovo poslednje je zbog dijetalnih vlakana koji se nalaze u spelti koji reaguju na procese preuzimanja holesterola u telu i pomažu da ga hrana apsorbuje.

Spelta

Evo još korisi şpelte:

- hranljivi proizvod koji se lako vari, obezbeđuje dobru apsorpciju hranljivih materija:

- kod nje postoji nizak rizik od alergija;

- pomaže u povećavanju imuniteta, profilaktika savremenih oboljenja (kardiovaskularna oboljenja, dijabetes, rak) kroz visoke nivoe antioksidanasa - lutein i beta-karotin daje žutu boju brašnu od spelte), B6, cink, vitamin A;

- pomaže u smanjivanju upale putem visokih nivoa magnezijuma i B6;

Mršavljenje sa speltom

- pomaže jačim kostima putem unosa mangana - 100 g spelte sadrži otprilike 200% adekvatnog unosa mangana!

- zdravi mišići, nervi i tkiva putem visokih nivoa proteina, tijamina, fosfora;

- pomaže da smršate - hraneći se brašnom ili zrnima bogatim hanljivim materijama, konzumiraćete manje količine druge hrane;

- sadrži više beta karotina - spelta, zajedno sa drugim dobrodeteljima sadrži 3 do 4 puta više beta-karotina, nego naša pšenica danas.

Ovo je dobro, zato što je beta-karotin antioksidans. On štiti telo od slobodnih radikala koji oštećuju naše ćelije i uzrokuju neka teška oboljenja kao što su rak i srčana oboljenja. Tako da pretvaranje karotenoida kao što je beta-katrotin u trenutni deo naše ishrane je dobro sredstvo za prevenciju raka;

- sadrži vitamin A - zdrava koža i membrane, jak imunitet, dobar vid i zdrave oči. Ovo su razlozi zbog kojih nam je potreban vitamin A. On je od suštinskog značaja za naše celokupno zdravlje. A spelta sadrži dva puta više vitamina A od današnje pšenice. Kao neželjeni element potrebno je unositi vitamin A iz svoje hrane, zato što naše telo zna šta da radi sa njim. Konzumiranje previše mnogo suplemenata sa vitaminom A može da bude toksično;

- izvor luteina - slično beta-karotinu lutein je karotenoid koji joj daje neke od istih prednosti. Ovo je posebno korisno za naše oči. On pomaže našim rožnjačama da apsorbuju plavu svetlost i štite je od onih neprijatnih slobodnih radikala koji uzrokuju rak. A spelta sadrži još 3 do 4 puta više luteina, nego savremene pšenične kulture.

- sadrži riboflavin - ovo je velika reč za vitamin B2. Vitamin B2 je od suštinskog značaja za mnoge procese naših ćelija. Takođe, on ima preventivna svojstva protiv raka, pomaže kod migrene, leči anemiju i pomaže u proizvodnji energije. Ovo je ključni vitamin i mnogo više je prisutan u spelti, neko u zrnevlju na koje smo navikli - 4 do 5 puta više.

Primene spelte

Hleb sa speltom

Slično drugim vrstama pšenice, čim spelta jednom bude samlevena u brašno, njena primena je ogromna. Svako jelo koje pravite sa običnim pšeničnim ili drugim brašnom može da se napravi sa speltinim brašnom - tako da ne samo da će ukus ostati gotov isti, nego će i jelo biti mnogo zdravije za celu porodicu. Ovo uključuje: hleb od spelte ili slatke proizvode kao zamenu polovine sadržaja pšeničnog brašna u vašim receptima ili kao sos za zgušnjavanje u različitim jelima.

Ukoliko pak odlučite da probate speltu u obliku zrna, najlakši način je da je skuvate kao da kuvate rižoto - kuvate u velikoj kaseroli i dodajete svoje omiljene sastojke - bilo da je to povrće, pečurke, morski plodovi ili drugo. Takođe, možete da je koristite kao zamenu za pirinač ili proizvode od testa u salati ili sa karijem ili povrćem.

S obzirom na to da spelta ima drugačija svojstva od ostalog zrnevlja, ona se malo drugačije ponaša u receptima. Evo nekoliko kulinarskih saveta i trikova koji će vam pomoći da uključite brašno od spelte u svoje svakodnevno kuvanje ili pečenje.

1. Za početak probajte da je koristite u odnosu 50:50. Ukoliko vaš recept iziskuje jednu čašu brašna, koristite pola čaše normalnog pšeničnog brašna i pola čaše speltinog braša. Što više koristite brašno od spelte, to će vam biti lakše da osetite proporcije koje treba da koristite kako biste dobili ono što želite;

2. S obzirom na to da brašno od spelte ne upija toliko tečnosti koliko drugo brašno, probajte da smanjite količinu tečnosti koju dodajete da vaše testo ne bi postalo suviše lepljivo. Druga opcija je da dodate još brašna;

3. Pazite da ne preterate sa mešenjem testa. Ako vaše testo nije dovoljno umešeno, ono će biti ronljivo i shodno tome ukoliko je vaše testo premešeno, proteinske niti se rapadaju. Smatra se da je najbolje da mešenje testa od spelte oduzme otprilike četiri minuta.

4. Nekuvana spelta može da se čuva probližno šest meseci kada se drži na hladnom i suvom mestu. U frižideru može da izdrži i jednu godinu.

A da bismo vam bili maksimalno korisni, preporučujemo vam da napravite nešto ukusno kao što su na primer grisine od spelte. Vaš doručak će biti dragoceniji i koristan ukoliko zamenite obično brašno i napravite palačinke sa speltom.

Facebook
Omiljeno
Twitter
Pinterest

Popularni članci danas