Haringa je morska riba iz porodice mekoperki, koja živi u jatima. Rasprostranjena je u Severnom ledenom okeanu i Atlanskom okeanu. Haringa živi u priobalnom području vodnih basena. Dužina koju dostiže je do 50-55 cm, a težina do 2, 5 kg. Telo ove vrste riba je bočno spljošteno, pokriveno krupnom krljušti, koja lako spada. Haringa živi do 20 godina, polnu zrelost dostiže tek za 4 ili 5 godina.
Haringa se hrani planktonom, a odrasle jedinke se hrane i malim ribama. U arktičkom području riba izbacuje ikru na proleće, a u drugim delovima sveta parenje zavisi od temperaturnih uslova.
Haringa je veoma rasprostranjena riba, a njena cena i pozitivni kvaliteti su u perfektnom odnosu – dosta je jeftinija od lososa, naprimer, a u korist haringe ide podatak da su koristi od ove dve vrste riba skoro jednake.
Pripremanje haringe
U Skandinaviji ovo je jedna od najcenjenijih riba, a u Švedskoj može da se proba u najrazličitijim varijantama – kao salata sa kuvanim krompirom i kao i servirana na veoma tankom, hrskavom hlebu. Važno je istaći, da je haringa nezamenjivi deo skandinavske kuhinje, ali i skandinavske kulture uopšte.
U velikom broju švedskih domova haringa se servira kao glavno jelo, a njena upotreba kao prilog jelima je neoprostiva greška. Postoji, zaista, bezbroj recepata za pripremu haringe – u vinskom sosu, sa lukom, sa senfom, sa cveklom i ribizlom – ovo su najukusniji, koje možete sresti.
U severnoj Švedskoj i švedskom delu Laponije je veoma popularna fermentisana baltička haringa. Ona ima veoma jak kiseo miris, zbog kojeg se priprema na otvorenom, najčešće tokom avgusta i obično se prodaje konzervisana.
Priprema se na sledeći način – usoljena haringa se stavlja u bure da tamo odstoji oko 2 meseca, a nakon toga se prebacuje u konzerve, gde produžava proces truljenja (fermentacija). U konzervama stoji od 6 do 12 meseci i nakon toga se prodaje.
Interesantna je činjenica, da fermentisana baltička haringa zauzima toliko važno mesto u švedskoj kulturi, da je u njenu čast otvoren muzej na ostrvu Skepsmalen. Posetioci mogu da nauče mnogo stvari o istoriji haringe i o različitim tehnikama njene pripreme.
Haringa ima masno i ukusno meso, koje se može jesti sirovo, usoljeno, dimljeno ili u konzervama. Kod nas haringu možemo naći zamrznutu ili usoljenu. Haringu možete pržiti u tiganju ili na roštilju, peći je u foliji sa povrćem, ali je poslužiti i mariniranu u sirovom stanju, osušenu kao dodatak salati ili drugim jelima, skuvanu u supi ili čorbi, kuvanu na pari.
Predstavljamo vam recept za veoma ukusnu pečenu haringu sa bosiljkom.
Neophodni sastojci: Nekoliko komada filea haringe, 1 veza bosiljka, 1 limun, 1 kašičica meda, 4 kašike maslinovog ulja i 2 kašike senfa.
Način pripreme: Ugrejte roštilj jako. Filete prelijte masinovim uljem i zapecite ih 5-6 minuta. Za dresing umutite med, senf, limunovu koru i sok od limuna i dodajte preostalo maslinovo ulje. Kada je riba gotova, prelijte je dresingom.
Moramo spomenuti da je haringa osnovni sastojak svetski poznatog ruskog delikatesa seljodke. Ovo je tradicionalno rusko jelo, koje se priprema na različite načine.
Naophodni sastojci za mariniranu seljodku: 500 g filea haringe, 1 limun, 2 lista lovora, 1 šoljica sirćeta, 1 kašičica šećera, 1 kašičica soli, 5 zrna bibera. Začini koji se mogu dodatno staviti po ukusu su mirođija, korijander, malo karija, senf i karanfilić.
Način pripreme: Začini i sok od polovine limuna se zajedno sa 500 ml vruće vode stavljaju da provre, a nakon toga se marinada ostavlja da se ohladi na sobnoj temperaturi. Fileti haringe se poređaju u odgovarajuću posudu i prelivaju marinadom. Riba se ostavlja da odstoji u marinadi 24 sata van frižidera. Nakon toga se stavlja u frižider, sa dodatim limunom nasečenim na tanke kriške.
Seljodka je najbolja za konzumaciju trećeg dana, servirana sa votkom ili pripremljena kao salata. Seljodka je dobra kao prilog za ruske palačinke ili se prosto poslužuje kao sendvič sa maslacem i senfom. Može se servirati i na narendanim kačkavaljem i kuvanim jajima.
Koristi od haringe
Haringa je izuzetno korisna namirnica. Veoma lako se vari i veliki je izvor važnih proteina, joda, kalcijuma, fosfora, kalijuma, cinka, magnezijuma, natrijuma i fluora. U mesu haringe ima oko 25% masti, 20% proteima, vitamina D, RR, A i B12. U sastavu belančevina haringe ulaze i nezamenjljive aminokiseline.
Prema nekim istraživanjima, haringa ima osobine da smanjuje neke simptome psorijaze, poboljšava vid i funkcije mozga. Riblje ulje je, dokazano, 5 puta efikasnije od biljnih masnoća.
Haringa povećava prisustvo takozvanog dobrog holesterola u organizmu. Ulje od haringe smanjuje veličinu masnih ćelija, a to smanjuje rizik od dijabetesa tip 2.
Drugo istraživanje je dokazalo da je haringa najkorisnija hrana za zimu, zbog sadržaja korisne masne kiseline i poboljšava osnovne životne funkcije tela tokom hladnih zimskih meseci.
Redovna konzumacija haringe ne samo da će pomoći u smanjivanju lošeg holesterola, već će pomoći i u poboljšanju stanja krvnih sudova. Ovo, sa svoje strane označava i značajno smanjenje rizika od oboljenja kardio-vaskularnog sistema i arteroskleroze. Prema stručnjacima, upravo meso haringe može perfektno da zameni neke od najskupljih riba, kakav je naprimer losos.
Redovna konzumacija sveže, slabo soljene haringe poboljšava stanje žuči, jetre i nadbubrežne žlezde. Haringa je veoma važna i za normalnu proizvodnju polnih hormona.
Komentari