Endivija /Cichorium endivia/ je jednogodišnja biljka iz porodice glavočika /Compositae/. Endivija pripada rodu belih rada i rođak je rukoli i maslačku. Pod endivijom se podrazumevaju i neke rvste cikorije. U vegetativnoj fazi endivija formira rozetu kao zelena salata, ali za razliku do nje, glavica joj se ne spušta.
Većina sorti endivije dostiže 15 - 25 cm visine. Endivija uglavnom ima jarkozelene glatke listove, ali postoje i one sorte koje imaju braon listove. Listovi ove biljke imaju karakterističan gorak ukus, koji nestaje nakon tzv. izbeljivanja, koje se pravi tokom gajenja ovog povrća. Ovo lisnato povrće se prvo gaji samo u zemljama oko Sredozemnog mora i u Južnoj Aziji, da bi se nakon 16. veka brzo rasprostranilo i u Evropi.
Vrste endivije
Najrasprostranjenije su dve vrste endivije - eskariol /širokolisna endivija/ i mahovinasta. Širokolisna ima široke, mesnate zelene listove, a pored toga je i više gorka od ostalih predstavnika ove biljke. Mahovinasta endivija ima zelene, neravne, duboke i sitno izrezbarene listove, koji su nešto tanji nego kod eskariola.
Sastav endivije
Endivija je veoma korisno lisnato povrće, budući da je bogata velikim brojem korisnih materija. Listovi endivije su odličan izvor vlakana, gvožđa, kalcijuma, fosfora, magnezijuma, mineralnih soli, šećera, vitamina A, vitamina B1, vitamina B3, vitamina B5, vitamina B6, vitamina C i vitamina K. Endivija sadrži i gorke glikozide - intibin i inulin.
Gajenje endivije
Endivija voli nešto hladniju klimu. Ona je relativno otporna na hladnoću i može prezimiti u južnijim predelima. Eskariol dobro podnosi niske temperature kod nas, ako je pustio koren. Endivija ne voli visoke temperature, jer one negativno utiču na njen razvoj. Zato se nikako ne preporučuje gajenje endvije tokom letnjih meseci.
Endivija je biljka koja voli vlagu, pa suvo zemljište, ali i suv vazduh nikako ne prijaju i ne utiču povoljno na ovu biljku. Ovo povrće bi trebalo da se gaji tokom jesenjih meseci ili u proleće, budući da duži dani blagotvorno utiču na formiranje cvetnih stabiljki, a to sa sigurnošću utiče na to koliko će gajenje biti uspešno. Endivija voli i rastresito zemljište, koje je plodno i propustljivo. Što se tiče hranljivih materija, njene potrebe za njima su iste kao kod zelene salate.
Eskariol /širokolisna endivija/ se gaji kao kasna kultura. Seje se prvih dana juna, kao i kupus. Ova vrsta endivije se rasađuje mesec dana kasije u plasteniku, plitko i sa međusobnim rastojanjem od 30 - 40 cm. Zatim se biljka poliva mlakom tekućom vodom. Od ovog momenta bi trebalo da se ovo povrće poliva redovno, kako se ne bi osušilo, zatim i da se okopava i da se đubri jednom ili dvaput. Endivij ne podnosti stajsko đubrivo. Ova biljka može biti dobra preteča u bašti za sađenje luka, šargarepe, itd.
Uzmite u obzir da endiviji jeste potrebna vlaga, ali to ne znači da treba stalno da polivate i sredinu rozete. Ta sredina treba da ostane suva, jer će u suprotnom biljka istruleti. Kada rozeta dostigne svoju normalnu veličinu, vreme je za izbeljivanje listova, koje smo pomenuli nešto ranije. Na taj način se znatno smanjuje gorčina listova. Kako bi proceduru uspešno obavili, treba da listove sakupite nagore i da ih zavežete u gornjem delu biljke. Tako sredina endivije neće dobiti svetlosti, nakon čega postaje bleda i manje gorka.
Međutim, kako ne bi polomili listove, potrebno je da listove vežete u dva navrata. Prvo je potrebno da listove podignete do pola i sedam dana kasnije da ih sakupite i u potpunosti vežete. Beljenje se može sprovesti i u zatvorenim prostorijama, bez svetlosti, tako što se razvijene endivije presađuju jedna do druge. Kada biljke dostignu određenu starost, trebalo bi da se beru u oktomru i novembru. Ako ste ih nešto kasnije posejali, mogu se brati i u decembru, alo vam vreme dozvoli. Normalna biljka obično bude teška oko pola kilograma.
Kudrava ili mahovinasta endivija se uglavnom gaji u proleće. Seme ove vrste se retko seju u plasteniku koji nije mnogo topao, i to već prvih dana marta. U drugoj sedmici aprila se rasadi bi trebalo da se pripreme za rasađivanje i za iznošenje iz plastenika. Biljke se rasađuju na razdaljini od 30 - 40/25 - 30 cm. Koraci koje treba preduzeti u gajenju ove vrste su odavde isti kao i kod prve. Nakon dva meseca se ova vrsta endivije može izbeliti. Takođe, i kod ove vrste bi trebalo voditi računa da se rozete ne mokre previše, kako ne bi istrulele. Ako želite da mahovinastu endiviju gajite nešto kasnije, semen joj možete posejati krajem proleća i početkom leta. Prosečna težina kudrave endiije može biti oko 400 grama.
Koristi od endivije
Endivija se preporučuje zbog svoje visoke hranljive vrednosti. Dokazano je da redovna konzumacija endivije pozitivno utiče na varenje i potpomaže kardiovaskularni sistem. Endivija je izvor celuloze i sadrži malo kalorija, pa je odlična namirnica za osobe koje imaju problem sa viškom kilograma. Endivija se preporučuje i dijabetičarima, budući da je dokazano da snižava nivo šećera u krvi. Ispitivanja su dokazala da ovo lisnato povrće ima antioksidantno dejstvo, poboljšava vid i reguliše krvni pritisak. Takođe, štiti od bolesti pluća i raka usne duplje.
Endivija u kulinarstvu
Endivija ima široku primenu u kuhinjama mnogih naroda. Ona je uglavnom deo salata, a ponekad se može naći i kao deo raznih soseva ili čorbi. Zbog svog blagog gorkog ukusa, endivija se uspešno kombinuje sa sirevima, koštunjavim voćem, maslinovim uljem i raznim kiselim začinima. Pre nego što se doda jelima, potrebno je da se prethodno blanšira, kako bi se ublažio njen gorak ukus.
Salata sa endivijom i tunjevinom
Potrebni sastojci: endivija - 1 komad; tunjevina - 1 konzerva; avokado - 1 komad; sir - 50 g; paradajz - 2 komada (srednji); kukuruz - 1/2 konzerve; mirođija - 1 struk; peršun - 1 struk; sok od limuna - od 1 limuna; so, biber, maslinovo ulje.
Način pripreme: Avokado i paradajz operite, očistite i isecite na kockice. Endiviji uklonite dršku i sredinu, da bude što manje gorka. Zatim listove endivije krupno isecite. U veliku činiju stavite endiviju, avokado, paradajz, kukuruz i tunjevinu. Pomešajte i posolite, pobiberite i dodajte maslinovo ulje i sok od limuna. Promešajte salatu i prebacite je u odgovarajući tanjir. Pre serviranja posipajte preko rendan sir i sitno iseckane mirođiju i peršun.
Komentari