Meso sa ukusom opasne morkse grabljivice - to je meso ajkule. Meso ajkule se sa sigurnošću neće mnogima dopasti, ali, svakako, vredi da se proba.
Sastav mesa ajkule
Meso ajkule sadrži belančevine, male količine masti i mineralne materije. Ovo meso obezbeđuje dovoljne količine vitamina A, ali nije nimalo dobar izvor vitamina C, E, K i D, jer ih ovom mesu uopšte nema.
Meso ajkule je bogato mineralima kao što je kalcijum, fosfor, kalijum, natrijum, omega-3 i omega-6 masne kiseline.
Sadržaj aminokiselina je takođe bogat - izolevcin, levcin, asparginska kiselina, glutaminska kiselina. Meso ajkule sadrži i živu i teške metale u velikim količinama.
Odabir i čuvanje mesa ajkule
Nije nikakva tajna da je sveže meso ribe najukusnije, ali to je uglavnom nemoguće. Uprkos tome, kada birate ribu, ona treba da ima prijatan, svež i blago slani miris.
Gotovi fileti ajkule treba da budu poluprovidni. Suvi sa požutelim krajevima nikako ne bi trebalo da se konzumiraju.
Ako je vaš izbor nije zamrznuta ribu, treba da je nakon kupovine odmah odnesete kući i nikada je ne bi trebalo ostavljati van frižidera, posebno tokom letnjih meseci.
Ako ste u mogućnosti, meso ajkule spremite istog dana kada ga i kupujete. Ako niste, čuvajte meso dobro oprano i osušeno u plastičnoj foliji u najhladnijem delu frižidera.
Ako odlučite da meso ajkule čuvate u zamrzivaču, period čuvanja ne bi trebalo d bude duži od 3-4 meseca.
Spremanje mesa ajkule
Pojedini kulinari tvrde da je meso tigraste, sive ajkule i ajkule - lisice najukusnije. Ljudi koji najviše konzumiraju ovu morsku hranu jesu Japanci.
Pored Japana, meso ajkule je i sastavni deo omiljenih jela u Latinskoj Americi, Australiji i Africi. U Italiji je meso ajkule deo raznih salata, a u Kini se služe fileti ajkule sa dinstanim klicama bambusa.
u zavisnosti od geografske širine, meso ajkule se servira na različite načine i oblike. U većini mesta se servira začinjeno, kao i druge morske namirnice. Na Islandu se meso ajkule najlešće služi sušeno, što je važnije - u takvom obliku se Islanđanima veoma sviđa, ali i turistima.
Kulinari najčešće file ajkule pohuju ili peku na roštilju. Uvek se servira sa odgovarajućim dresingom, budući da je meso suvo. Preporučljivo je da se meso potopi u mleko pre termičke obrade, jer obično ima miris amonijaka.
Koristi od mesa ajkule
Ajkula spada u grupu polumasnih riba, koje sadrže 5 - 10% masti. U sastav mesa ajkule ulaze važni proteini sa balansiranim sastavom aminokiselina, koje organizam lako usvaja. Ovo meso je veoma bogato mineralnim materijama.
Potrebno je obratiti pažnju na hrskavicu ajkule, za koju se tvrdi da ima svojstva karakteristična za imunostimulatore, a takođe poseduje i terapeutska preventivna svojstva.
Štetnost mesa ajkule
Treba napomenuti da se na meniju ajkule uglavnom nalaze lignje, male ribe i plaktoni, što znači da su ajkule svojevrstan filter za morsku vodu. To, naravn, ima svoje negativne posledice, jer njihovo meso sadrži velike količine žive i tečne metale.
Eksperti evropske komisije za ishranu i zaštitu zdravlja savetuju da se konzumacija mesa ajkule ograniči, čak i da se izbegava, jer unos žive može dovesti do poremećaja oksidativnih procesa u organizmu.
Kao posledica toga, mogu se javiti oštećenja u kardiovaskularnom, centralnom nervnom sistemu, kao i poremećaj organa za izlučivanje.
Eksperti u SAD upozoravaju trudnice i one koje žele da zatrudne, kao i dojilje i malu decu da ne konzumiraju meso ajkule upravo zbog visokog sadržaja žive.
