Kvercetin pripada velikoj grupi hranljivih materija, koje su poznate pod nazivom bioflavonoidi i koje imaju veoma moćna antioksidantna svojstva. Ove materije daju biljkama crnu ili plavu boju i otkrivene su 1930. godine. Otrkio ih je dr. Sent Diordi i on je ustanovio da bioflavonoidi mogu jačati ćelijske zidove na način na koji čak ni vitamin C nije u stanju.
Kvercetin je jedan od najpoznatijih bioflavonoida, koji ima najveću antialergijsku aktivnost. Kvercetin je jako antiupalno sredstvo, koje štiti od oboljenja sistema za varenje, takođe štiti i oči i disajne puteve.
Koristi od kvercetina
Jedna od najvažnijih koristi kvercetina jeste njegova sposobnost da jača ćelijske zidove. To ga čini jednim od najvažnijih regulatora histamina, što ipak čini da kvercetin bude od prvostepenog značaja za pravilno funkcionisanje imunog sistema.
Smatra se da kvercetin sprečava razvoj alergija još kad postoje samo naznake, a za to postoje dva razloga. Prvo, on ima jako antiupalno dejstvo i uspešno štiti pluća. Štiti od suzenja očiju i iritacija disajnih puteva kada dođu u konakt sa polenom. To znači da je kvercetin veoma koristan u borbi sa artritisom i astmom.
Kvercetin štiti oči i nos, ali ne izaziva sanjivost, što je karakteristično nakon unosa lekova za alergije.
Kvercetin se uspešno bori sa stanjima depresije, umorom, stresom, štiti želudac od mogućih problem, delotvoran je u borbi sa rakom. Postoje ispitivanja koja su dokazala anikancerogena svojstva kvercetina. On sprečava da se ćelije raka razmnožavaju, a takođe sprečava razvoj procesa tumora u usnoj duplji. Kvercetin pomaže i u terapiji leukemije.
Osobe koje unose dovoljno kvercetina imaju manji rizik od infarkta i moždanog udara, kao i manji rizik od pojave tromba. Ovaj važan bioflavonoid štiti od čireva i krvarenja u želucu i crevima, reguliše funkcije najvažnijih sistema - imunog, endokrinog i nervnog.
Drugo veoma važno dejstvo kvercetina jeste antioksidantno - blokira dejstvo slobodnih radikala, usporava proces starenja ćelija, miokarda i rožnjače oka.
Kvercetin štiti od potencijalnih oboljenja srca, koja su posledica holesterola. Redovna konzumacija namrinica sa kvercetinom štiti od kardiovaskularnih oboljenja.
Kvercetin je veoma efikasan u lečenju upalnih bolesti, katarakte, proširenih vena, bolesti, koje su posledica mraza i opekotina. Koristi se u kozmetičkim preparatima za ublažavanje bora i podmlađivanje.
Mraz tokom zimskih meseci isušuje kožu, izvlači vlažnost, pa to dovodi do pojave crvenila i bora. Tu, takođe, pomaže kvercetin, koji ima veliku moć da daje vlažnost koži, da je umiruje i zateže. Unos kvercetina direktno utiče na kolagen, koji je važan faktor za lev i mladalački izgled kože.
Izvori kvercetina
Najbolji izvori kvercetina su jabuke, jagode, trešnje, kajsije, borovnice, višnje, citrusno voće, zeleno povrće, breskve, luk, mladi luk, paradajz, beli luk i zeleni čaj. Druge namirnice bogate kvercetinom su kapar, grožđe, šumsko voće, praziluk, kupus i crno vino.
Unos kvercetina
Specijalisti preporučuju unos kvercetina najviše tokom prolećnih i letnjih meseci, kada sam organizam treba da se izbori sa alergijskim reakcijama na polen.
Ipak, nikako se ne preporučuje duga konzumacija ove materije. Međutim, to važi samo za tablete, jer namirnice koje sadrže kvercetin su veoma korisne. Nažalost, one nisu dostupne tokom cele godine, jer, kako smo već pomenuli, kvercetin se najviše nalazi u voću koje je dostupno leti.
U takvom slučaju se mogu koristiti dodaci ishrani koji često ne sadrže samo kverciein, već i druge korisne minerale i vitamine.
Kvercetin se koristi kod hipertonije, čestog pucanja kapilara, ateroskleroze, reume, infekcija i drugih bolesti.
Unos kvercetina je veoma važan, jer povećava sposobnost organizma da se izbori sa raznim stanjima i oboljenjima, povećava adaptaciju imunog sistema, omogućavajući mu da se uspešno izbori sa problemima koje donosi svako godišnje doba.
Komentari