Uz masovnu histeriju o zdravoj ishrani i unosu hrane sa smanjenim količinama masti, često zaboravljaju da masnoća nije uvek loša. Korisne masti, neophodne našem organizmu i koje zapravo imaju ključnu ulogu u pravilnom funkcionisanju našeg organizma su takođe zanemarene u dnevnom meniju.
Da li zbog neznanja i nepoznavanja, zbog modnih trendova u ishrani, ili jednostavno zbog tvrdnji da su masti ključ za neke od najčešćih bolesti našeg veka, korisne nezasićene masti su deficitarne u telu mnogih od nas.
Jedna od njih je vitamin F, koji je rastvorljiv u mastima i kombinuje u sebi linolnu, linolensku i arahidonsku kiselinu. Alfa-linolenska kiselina je deo kompleksa Omega-3, a linolna kiseline -Omega-6.
Ove dve polinezasićene masne kiseline, koje su deo dveju vrste esencijalnih i nezamenjivih masnim kiselina, su veoma važne za ljudsko zdravlje. Oni se zovu nezamenljive, jer ljudsko telo ne može da ih proizvede samo, i nabavlja ih iz namirnica koje unosimo.
Od ovih dveju kiselina u sastavu vitamina F, telo sama može da sintetiše druge polinezasićene masne kiseline, na žalost, ne u velikim količinama. To je svojstveno samo visoko specijalizovanim ćelijama, kao što su nervne, a ćelije koje oblažu arterije nemaju ovu osobinu. Stoga su kod deficita esencijalnih masnih kiselina sudovi srca izloženi riziku od ateroskleroze.
Esencijalne masne kiseline omega 3 i omega 6 se izdvajaju posebno, u zavisnosti od lokacije dvostruke veze u molekulu. Za održavanje optimalnog zdravlja, priroda nas je stvorila tako da nam treba prisustvo i jednih i drugih, i to u određenim razmerama.
Ovaj odnos je sledeći: omega 6 : omega 3 = 5 : 1. Smatra se da je, kod savremene ishrane, ovaj odnos 40-50 : 1. Posledica ovoga je niz različitih bolesti.
Istoriiata vitamina F počela je 20-tih godina prošlog veka, kada supružnici Džordž i Mildred Bur otkrivaju ove korisne i esencijalne masti, i daju im sasvim ispravno ime vitamin F - od engleskog fat - mast.
U ovim "godinama otkrića", slava je bila rezervisana za vitamin B, i vitamin F je ostao donekle u senci. Tokom vremena, on je čak izbačen sa liste vitamina, što je korigovano malo kasnije.
Korisno dejstvo omega-3 masnih kiselina je prvo istraživano na Grenlandu, i sprovedeno je nad Eskimima. Na kraju, rezultat je dokazao da su, zbog toga što jedu masnu ribu i meso foke, bogate vitaminom F, Eskime retko pogađale bolesti srca i povišenog krvnog pritiska.
Izvori vitamina F
Vitamin F možete dobiti iz svih masnih namirnica životinjskog porekla, koje ste obično navikli da izbegavate. Osim toga, vitamin F je sadržan u ulju od semenki grožđa, ulja od lanenih vlakana i ulja od klica i orašastog voća. Semena poput soje, oraha, susama i suncokreta su takođe puna esencijalnih masti. Koristan avokado je važan biljni izvor vitamina F.
Omega-3 i omega-6 možete dobiti i iz mesa, a posebno ribe - losos, pastrmka, skuša i tuna sadrže mnoge od ovih zdravih masti. Uvek birajte sirovo orašasto voće pre nego pečeno, jer ono Vam može pomoći da nabavite vitamin F, koji je prisutan u velikim količinama u uljima od orašastog voća. Takođe se može naći i u mahunarkama.
U prirodi su rasprostranjenije omega-6 masne kiseline, koje se sadrže u nerafinisanom ulju bundeve, badema, breskvi, maslina, kukuruza, suncokreta i pšenice, i u dragocenom ulju kedra, koje se može naći u apotekama. Kikiriki, pistaći, kedar i semena bundeve su bombe vitamina F.
Osim ogromnih doza vitamina C i F, crna ribizla je izvor i esencijalnih masti iz vitamina F. U malim količinama se može otkriti i u jajima, svinjskoj masti i maslacu.
Možda je najvažniji izvor vitamina F seme lana, koja sadrže do 45% ulja. Na ovaj procenat, omega-3 dostiže 55-60%, omega-6 - do 15%, omega-9 - do 10%. Zasićene masti u njima su samo 10%. Pored toga, laneno sadrži mnoge antioksidante kao što su vitamini A, E, C, koji imaju zaštitnu funkciju prema vitaminu F, štiteći od oksidacije kiseonika.
Doziranje vitamina F
Ne postoji tačno određena doza vitamina F, koja je potrebna čoveku dnevno, ali se pretpostavlja da je optimalna doza nezasićenih masti 1-2 g dnevno. Važno je napomenuti da oni koji konzumiraju više ugljenih hidrata, imaju potrebu za većim količinama vitamina F. Pored toga, optimalna apsorpcija vitamina F je ostvariva samo ako se uzme sa vitaminom E, tokom obroka. 20-30 g maslaca, koji je izvor vitamina F, je sasvim dovoljno za dnevni unos.
Koristi od vitamina F
Vitamin F je jedan od najvažnijih regulatora zdravlja. Krije niz koristi - pomaže apsorpciju masti i učestvuje u metabolizmu masti u koži. Nezasićene masti su veoma važne za proces laktacije i reprodukcije, a isto tako uspeva da smanji i nivo holesterola u krvi. Nije slučajno to što se vitamin F uspešno primenjuje u lečenju bolesti ateroskleroze i nekih kožnih oboljenja, kao što su ekcem, čirevi i dr.
Korisne omega-3 i omega-6 su veoma važne za ćelijske membrane i nervne završetke srca. Kao rezultat se normalizuje srčani ritam i sprečavaju poremećaji srca dugoročno. Koristan vitamin F je važan za pravilno funkcionisanje krvnih sudova i disajnih puteva, uspeva da poboljša zgrušavanje krvi, reguliše telesnu temperaturu i imuni odgovor organizma.
Dokazano je da ima uspešno preventivno dejstvo protiv dijabetesa, bronhijalne astme, autoimunih i alergijskih bolesti. Prednosti vitamina F imaju pozitivan uticaj na spoljašnji izgled - čini kožu elastičnom i svežom, što važi i za kosu.
Poznato je da je vitamin F važan za sintezu hormona nadbubrežne žlezde, koji su zauzvrat odgovorni za naše seksualne želje. Deca i adolescenti bi trebalo da unose namirnice, bogate zdravim mastima, jer vitamin F učestvuje u sagorevanju zasićenih masti
Slično vitaminu D, i vitamin F sprečava grčeve mišića, snabdevajući kalcijumom ćelije. Osim toga, što poboljša rad srca i deluje preventivno protiv bolesti srca, vitamin F smanjuje na pola broj napada angine pektoris i povećava istrajnost tokom fizičkih napora kod bolesnika. Vitamin F se primenjuje i za lečenje reumatoidnog artritisa. Procenjuje se da samo 1 kašičica lanenog ulja dnevno smanjuje sa 10 jedinica krvnog pritiska kod bolesnika sa hipertenzijom.
Nedostatak vitamina F
Kod nedostatka vitamina F se mogu javiti i pogoršati sve problematične situacije, kao što je pomenuto gore, a na koje utiču esencijalne masti. Nedostatak može izazvati akne, psorijazu ili ekcem. Mnoge bolesti kože su povezane sa nedostatkom vitamina F, kao i sa nepovoljnim odnosom omega-3 i omega-6 kiselina u organizmu.
Kao simptomi nedostatka vitamina F mogu se pojaviti gubitak kose, problemi sa bubrezima, srcem i jetrom. Primećuje se oslabljen imuni sistem, čak i poremećaji ponašanja. Nedostatak korisnih nezasićenih masti prouzrokuje tendenciju ka sporom oporavku organizma ii podložnost infekcijama.
Smatra se da nedostatak vitamina F suši suzne žlezde, utiče na krvni pritisak i nivo holesterola, koji može biti visok. Povećava verovatnoću za stvaranje krvnih ugrušaka u krvi. Suva koža, perut ili lomljivi nokti su takođe pokazatelji nedostatka vitamina F.
Predoziranje vitaminom F nam ne nosi štetne posledice, ali nam može "pomoći" da dobijemo neki kilogram viška zbog koncentracije masti.
