Nije dovoljno samo da brašno bude kvalitetno, maslac, jaja ili šećer, kako bi se recept uspešno sproveo u delo. Potrebna su i druga umeća.
Brašno treba prosejati nekoliko puta. Tada bude bolje, a samo testo - mekano i vazdušasto.
Kada koristite sodu bikarbonu ili amonijačnu sodu, onda ih stavljate u prosejano brašno, a ne u kiselo mleko ili umućena jaja. Na primer, tako napravljene mekike, krofne, uštipci i druga testa pri prženju ne poprimaju ulje i bolji su za konzumaciju, dok u suprotnom su više masni i deblji.
Testo za hleb se mesi sa kvascem. Treba obratiti pažnju da se kvasac ne popari. Trebalo bi znati da vruća voda sprečava kvasac da naraste, dok mleka omogućava fermentaciju. Testo za hleb se meso dugo, dok ne postane elastično.
Trošno testo se peče na jakoj vatri. Ako s epeče na tihoj vatri, onda se razliva i postaje mnogo tvrdo.
Kuvano testo treba da se peče na umerenoj temperaturi. Rerna ne bi trebalo da se otvara oko 15 minuta. Ako ste radoznali i nestrpljivi, onda kolač kada naraste, on odmah splasne i onda se ne ispeče lepo iznutra.
Testo za milibrote treba da se peče nakon što naraste. Kada se stavi u rernu, kalupi se lakše uzimaju rukom. Rerna ne sme da se otvara oko 15 minuta. Peče se dok ne porumene.
Kada se ispeče, milibrot treba da se izvadi iz pleha i da se ohladi. Stavlja se u posudu sa poklopcem, da bi bilo mekano kao pamuk.
Pite, kolači, milibroti, običan keks, pogače, itd. treba da se peku u malo nauljanoj tavi ili plehu. To može biti sa maslacem ili sa uljem. Ako se posuda namaže sa više masti, u rerni će se onda pržiti, a ne peći. Dole se stvara tvrda korica, koja ne dozvoljava da testo naraste i onda ono ostaje nedopečeno.
Ako želite da napravite dobre palačinke, prvo umutite jaja i dodajte brašno, a zatim malo mleka, da biste dobili kašicu. Zatim razredite preostalim mlekom. Ako isipate svo mleko odjednom, onda će se stvoriti grudvice, koje se neće razmutiti. Ako želite da smesa bude glatka i nastavite da mešate, ispžene palačinke će biti žilave.
Kada belanca posebno umutite, smesa, kojoj ćete ih dodati, treba da se veoma polako meša, kako ne bi nestao vazduh iz snega od belanaca. U suprotnom, smesa će splasti i stvrdnuće se. Tava ili pleh, gde ćete isipati smesu, ne treba da se drma. Vrata rerne ne bi trebalo da se otvaraju i zatvaraju naglo, jer kretanjem vazduha će se kolač raspasti.
Ispečeni kolač, na primer torta, treba veoma pažljivo da se drži. Ako se drma, sve se odmah sliva u sredinu.
Kolač od testa sa maslacem, nakon što se ispeče, ne treba da se stavlja u posudu dok je topao. Nakon što se ohladi, tada treba da se stavi u posudu.
Baklava, kada se ispeče, poželjno je da odstoji 2-3 dana bez sirupa. Za to vreme kore će se odvojiti i ona će biti ukusnija. Ako baklavu prelijete sirupom nakon pečenja ili istog dana, ona će biti teška i kore će joj se zalepiti. Prelivena baklava bi trebalo da odstoji dan-dva, kako bi dobro upila sirup. Ako se odmah posluži, gornje kore će biti veoma suve, a donje - neće biti dobro natopljene.
Kada pravite krem sa brašnom ili bilo koji drugi krem (skrob), uvek treba da se meša sa dugom žicom za mešanje. Tako krem bude više gladak. Ne treba da se meša ukrug, već da se prave pokreti u obliku osmice. Ako se meša ukrug, krem bude žilav i lepljiv. Ako se žica meša u obliku osmice, krem će biti kremast i podsećaće na sladoled.
Suvo grožđe, iseckane smokve i ušećereno voće, ako ih uvaljate u brašno, pa ih stavite u testo, tokom pečenja će ostati tamo gde ste ih promešali.
