Škampi su morski stanovnici i najmanji su predstavnici rakova. Dužina im je do 30 cm, ali najčešće sretani škampi u prodavnicama su samo 7-8 cm. Veličina škampa određuje njegovu cenu.
Da biste bili sigurni da su škampi pogodni za konzumiranje, obratite pažlju da li im je omotač vlažan, da nemaju žućkastu boju, da nemaju crne fleke po nogama i da glava nije tamna. Ako su žuti, znači da su obrađivani hemikalijama a ako ima belih ivicama po njima, znači da su bili duboko zamrznuti.
Poslednjih godina potraga za škampima se mnogo povećala. To dovodi do njihove neprevilnog uzloja škampi da bi se brzo uzgojila velika količina škampa. Nažalost u tom slučaju škampi imaju različita oboljenja, tretirani su antibioticima i opasni su za naše zdravlje.
Kada birate škampe, dobro je da znate da divlji škampi sadrže proteine koji su korisni za naš organizam.
Škampi, koji se gaje u veštačkim farmama mogu znazno oštetiti naš organizam. Na primer, možemo razviti razne alergije, neurološka oboljenja, da razvijemo infekcije u organizmu i mnoge druge probleme sa zdravljem.
Vrlo često, krajnji korisnik nema mogućnost da dobije informacije o proizvodnji škampa koje konzumira. U prodavnicama, na primer, ne može da zna odakle dolaze škampi, da li su zaraženi, čime su obrađivani i kakve će biti posledice po naš organizam.
Škampi koji su uvezeni iz raznih država su tretireni zabranjenim hemikalijama i to može dovesti do ozbiljnih posledica po naše telo. Jedna hemikalija koja se najčešće koristi je organofosfat. Ova hemikalija uzrokuje glavobolju, probleme sa pamćenjem, toksičan je za trudnica, može oštetiti plod, čak može dovesti do njegove smezi. Druga hemikalija koja se često koristi za obradu škampi na veštačkim farmama je lek protiv gljivica. Prilikom istraživanja na miševima je dokazano da dovodi do pojave tumora. Rorenon je druga hemikalija koja se koristi na škampima. Ona uzrokuje probleme sa disajnim putevima i rizik od Parkinsonove bolesti. Druge hemikalije su organo-kalajna jedinjenja. Ona uzrokuju probleme u sistemu hormona i prekomerne težine.
Da bi se škampi sačuvali i da bi imali bolji izgled za prodaju, oni se obrađuji i sa konzervansima. To vodi do pojave raka dojke i oštećuju spermu kod muškaraca.
Farme za škampe i veštačko razvijanje velike količine škampa je izuzetno štetno za ribe. Da bi se proizvelo pola kilograma škampi i da oni budu nahranjeni, potrebno je više od 1 kg ribe. Ta činjenica vodi do pada polulacije riba.
Škampi koji nisu sa veštačkih farmi su veoma korisni za naš organisam. Oni su bogati belančevinama, aminokiselinama, glutaminskom kiselinom, lizinom, lecitinom i 14 masnih kiselina.
Škampe sadeže omega-3 koje su mnogo važne za drce i čuvaju od kardiovaskularnih bolesti. Druga kiselina koja se nalazi u škampama je ejkozamantaenova kiselina. Ona je mnogo važna za nervni sistem i za mozak.
Dokozaheksaenova kiselina je izuzetno korisna za mozak i čoveka. Ona takođe ulazi u sastav škampa. Tri navedene kiseline pomažu kod depresije, poboljšavaju pamćenje i povišavaju koncentraciju. Dokozaheksaenova kiselina je jedan od važnih sastojaka u majčinom mleku. Ona je odgovorna za umno razvijanje bebe. To dokazuje njena korisna svojstva za naš organizam.
Osim masnih kiselina, škampi sadrže mnogo vitamina. Škampi su bogati vitaminom C, vitaminom A, vitaminima iz grupe B (В1, В2, В3, В9 i 12). Takođe škampi sadrže kalcijum, natrijum, kalijum, gvožđe, magnezijum, cink, bakar, fosfor, selen, jod i mnogo drugih mikroelemenata. Jod je izuzetno važan za pravilnu funksiju štitne žlezde.
Drugi koristi za organizam kod rednovnog konzumiranja škampa je sa sastojci u njemu čuvaju od raka i veoma su korisni za imunitet. Takođe škampi pomažu normaloj funkciji metabolizma i korisni su za endokrini sistem.
Ne na poslednjem mestu su i koristi za žensku lepotu. Škampi sadrže mnogo vitamina i minerala koji su važni za kožu, kosu, nokte i zube. Zahvaljujući sastavu škampa možemo da izgledaamo mlađe i lepše duže vremena.
