bonapeti.rs»Članci»Šta je zbog čega korisno»Bezkofeinska kafa: korisna ili štetna?

Bezkofeinska kafa: korisna ili štetna?

Kafa bey kofeina - korisna ili štetna?

Kafa je jedan od najpopularnijih napitaka u svetu. Mnogi ljudi vole da pije kafu, ali iz nekog razloga žele da ograniče unos kofeina. Neki žele da izbace kofein, jer dobijaju povećanu aritmiju srca, drugi pate od visokog krvnog pritiska, treći prosto odlučuju da pređu na udravije alternative.

Za ove ljude bezkofeinska kafa je odlična alternativa. Međutim, da li je ova vrsta kafe toliko korisna i da li je moguće u potpunosti da pređemo na njen unos?

Ovaj članak ima za cilj da sagleda kako pozitivne, tako i negativne efekte bezkofeinske kafe. Pogledajte sledeće redove i procenite da li ćete nastavite da pijete običnu kafu ili ćete preći na njenu bezkofeinsku alternativu.

Šta predstavlja bezkofeinska kafa i kako se pravi?

Bezkofeinska kafa se pravi od zrnaca kafe, pri čemu se 97% od kofeina uklanja. Zrnca kafe se ispiru u rastvaraču, dok se kofein ne izvuče, nakon toga se rastvarač uklanja. Kofein takođe može biti uklonjen pomoću ugljen dioksida ili filtera sa drvenim ugljem.

Hranljiva vrednost bezkofeinske kafe je skoro identična sa onom kod obične kafe, sa izuzetkom sadržaja kofeina. Međutim, ukus, miris i boja mogu da se menjaju u zavisnosti od metode korišćenja. Ovo takođe bezkofeinsku kafu može učiniti prijatnijom za one koji su osetljiviji na gorki ukus i njen jak miris.

Koliko kofeina ima u bezkofeinskoj kafi?

Bezkofeinska kafa zapravo sadrži malu količinu kodeina čak nakon obrade, obično oko 3 mg po šolji. Nedavno proučavanje je ustanovilo da jedna šoljica (180 ml) bezkofeinske kafe sadrži 0-7 mg kofeina.

Kafa bez kofeina

Sa druge strane, u zavisnosti od vrste kafe, metoda pripreme i veličina jedne srednje velike šolje normalne kafe sadrži oko 70-140 mg kofeina.

Bezkofeinska kafa je puna antioksidansima i hranljivim materijama.

Kafa nije toliko strašna i štetna, koliko neki ljudi misle. Ona je zapravo jedan od najvećih izvora antioksidanasa. Antioksidansi su veoma efikasni kod neutralizovanja reaktivnih jedinjenja, koji se nazivaju slobodni radikali. Na taj način može da pomogne u sprečavanju bolesti srca, nekih vrsta raka i dijabetes tip 2.

Kod bezkofeinske kafe količina oksidanasa je skoro ista kao kod normalne, iako ponekad ove vrednosti mogu da budu do 15% niže zbog prerade.

Pored antioksidanasa, jedna šolja bezkofeinske kafe obezbeđuje 2.4% preporučljivog dnevnog unosa magnezijuma, 4, 8% kalijuma i 2.5% niacina ili vitamina B3. Ovo možda ne izgleda mnogo, ali količine brzo rastu, ako pijete 2-3 ili vipe kafa dnevno.

Zdravstvene koristi bezkofeinske kafe

Kafa je povezana sa mnogobrojnim zdravstvenim koristima koje su uglavnom zahvaljujući sadržaja antioksidanasa i drugih aktivnih materija. Međutim, koristi bezkofeinske kafe teško se mogu definisati.

To je tako, jer većina proučavanjaizučavaj unos kafe, bez pravljenja razlike između obične i bezkofeinske kafe, a neka čak ne uključuju bezkofeinsku kafu. Takođe, većina istraživanja je posmatračka. Ne mogu da dokažu da je kafa dovela do koristi, samo zbog toga što je ispijanje kafe povezano sa njima.

Ispijanje kafe - kako normalne, tako i bezkofeinske, je povezano sa smajenim rizikom od dijabetesa tipa 2. Svaka šolja dnevno može da smanji rizik do 7%. TO je povezano i sa smanjivanjem rizika od prevremene smrti, kao i od smrti od moždanih udara ili bolesti srca.

Istraživanja ljudskih ćelija takođe pokazuju da bezkofeinska kafa možete da zaštiti neurone u mozgu. Ovo može da pomogne u sprečavanju razvoja neurodegenetivnih bolesti kao što su Alchajmerova i Parkinsonova bolest. Sam kofein takođe je povezan sa smanjenim rizikom od demencije.

Kafa

Ko treba da izabere bezkofeinsku kafu umesto normalne kafe?

Tolerantnost na kofen značajno varira kod svakog čoveka. Za neke ljude jedna šolja kafe može da bude previše, dok je drugi potrebno pet, šest da bi osetili njen efekat. Kod osetljivih ljudi prekomeran unos kofeina može da optereti centralni nervni sistem, da prouzrokuje nemir, zabrinutost, probleme sa varenjem, aritmiju srca ili probleme sa snom.

Preporučuje se da ljudi koji su osetljivi na kofein ograniče unos normalne kafe ili da pređu na bezkofeinsku kafu ili čaj. Pored toga, preoporučuje se da trudnice i dojilje ograniče unos kofeina. Deca, adolescenti i ljudi koji pate od uznemirenosti ili problema sa snom, bilo bi dobro da isto urade. Odrasli ljudi takođe treba da se prisajedine ovoj grupi kako bi izbegli negativne uticaje kofeina.

Kao zaključak, kafa je jedan od najzdravijih napitaka na planeti. Uprkos tome ne može svako da pije kafu, zato što kofein kod nekih ljudi može da stvori probleme. Za te ljude bezkofeinska kafa je odličan način na uživaju u ukusu, bez zabrinutosti za nus pojave kofeina. Naravno, treba da se konzumira u umerenim količinama da be bilo nikakvih riskova od nuspojava.

Facebook
Omiljeno
Twitter
Pinterest

Rejting

5 0
4 0
3 1
2 0
1 0
Oceni:

Komentari

Pošalji