bonapeti.rs»Članci»Dijete»10 mogućih razloga za naglo gojenje

10 mogućih razloga za naglo gojenje

Nezdrava ishrana

Naglo gojenje je signal da postoje problemi sa zdravljem. Kada patite od prekomerne težine, razlog toga je strogo individualan za svakog. Čest razlog neosetnog gojenja je mnogo dalje od prejedanja naprimer.

Stres

Stres fizički i psihički opterećuje telo. Zbog toga, organizam želi više i više da bi imao rezervu energije. Ali to nije trajno rešenje, pošto faktori stresa ostaju prisutni.

Štetna ishrana

Obično ljudi koji su podložni stresovima vole slatkiše, koji proizvode više i brže energiju. Oni povećavaju količinu hormona koja ima efekat smirenja. Bolje rešenje da izađete na kraj sa stresom je da se odmorite koliko je potrebno i da izbegavate stresne situacije.

Nedovoljno spavanje

Nedovoljno spavanje je vrsta psihičkog stresa, koji ima isti efekat koji je gore opisan. Telu je potrebna energija, sa kojom navikne da se puni prilikom nedovoljnog spavanja.

Lekovi

Jesti ispred televizora

U nekim lekovima postoje sastojci koji izazivaju gomilanje kilograma. Kod svakog je to strogo individualno. Ako osetite takav efekat kod vas, recite vašem lekaru i zamolite ga da promeni lečenje.

Menopauza

Menopauza počinje kod žena srednjih godina. Kako stare, brzina rada metabolizma se smanjuje. To, u kombinaciji sa hormonalnim problemima vode do izoštrene gladi, depresivnog stanja i lošijeg sna.

Razne bolesti

Hipotireodizam je najčešća bolest - razlog za naglo gojenje. Kod nje, funkcija štitne žlezde je ili smanjena ili nedostaje. Iz toga dolazi do bolesti usporenog metabolizma i nakon toga gojenje

Nedovljna količina hrane

Prejedanje

Ma koliko čudno zvučalo, nedostatak hrane nas tera da se gojimo. To je tako zato što kada sistemski se ograničimo, dolazi trenutak u kojem se opustimo i jedemo sve što nam se nađe pri ruci. Važno je da ne lišavamo organizam od sastojaka koji su važni za život, tako što ćemo da jedemo češće, a ne da se prejedamo.

Porcije

Ova tendencija je mnogo podla. Što je veći tanjir, više ga punimo. A što je više hrane, više je kalorija koje jedemo. I kada nesvesno robujemo od onoga što nam deca daju i pojedemo sve u tanjiru, stvari ne slute na dobro.

Jela koja nemaju mnogo ugljenih hidrata

Izbacivanje ugljenih hidrata iz hrane vodi do prejedanja. Njihov unos treba da se balansira, da se kontroliše u normi nivo serotonina (hormona sitosti). Nizak nivo ugljenih hidrata smanjuje i njegove nivoe, što vodi do drastičnog povećanja apetita).

Čokolada

Osećaj gladi izoštrava naš apetit prema hrani koja sadrži mnogo kalorija. A često konzumiranje čokolade i slatkiša, posebno na prazan stomak vodi do zavisnosti od njih.

Ishrana ispred televizora

Kada podsvesno navikemo da jedemo ispred televizora, svaki put kada sednemo ispred njega, mozak to povezuje kao vreme za obrok. A kada se koncentrišemo na nešto interesantno, uopšte ne obraćamo pažnju da smo se odavno zasitili. Isto pravilo važi i za bioskom.

Facebook
Omiljeno
Twitter
Pinterest

Rejting

5 1
4 0
3 0
2 0
1 0
Oceni:

Komentari

Pošalji