Hobotnica

Hobotnica

Oktopod ili hobotnica /Octopus/ je mekušac koji ima veoma mala usta i telo na koje se nadovezuju 8 pipaka na kojima se nalazi veliki broj otvora sa unutrašnje strane. Jedan pipak može dostići dužinu i do 4 m, a telo može biti i do 100 kg težine.

Ronioci tvrde da su hobotnice pametne, smele i nimalo krvoločne životinje. Uglavnom se hrane rakovima, ribama i drugim morskim životinjama. Međutim, one mogu biti opasne i po čoveka, jer imaju kljun kroz koji izbacuju otrovnu sluz, a koja može naneti ozbiljne štete čoveku koji dođe u kontakt sa njom. Zanimljiva je i činjenica da hobotnice imaju čak 3 srca.

Oktopodi puze po dnu ili plivaju, ali kada se osećaju ugroženo ispuštaju mastiljavu tečnost, kako bi se zaštitile. Više ih ima u toplim morskim vodama, pa ih zato ne možemo naći u Crnom moru. Još od davnina se zna za njih, jer su se južni narodi uglavnom hranili morskom hranom. U različitim kulturama su do današnjeg dana sačuvani razni crteži hobotnica na keramičkim vazama, glinenim posudama, činijama i raznim svakodnevnim predmetima.

Sastav hobotnice

100 g sveže hobotnice sadrži 16.2% belančevina, 79% vode, 1.9% masti, 1% ugljenih hidrata. 100 g hobotnice ima 86 kalorija. Bogata je natrujumom, kalujumom, gvožđem, jodom, kalcijumom i fosforom, ali i bakrom, vitaminima B1 i B2, pantenonskom kiselinom, riboflavinom, purinima i mokraćnom kiselinom.

Sušeno meso oktopoda sadrži 17% vode, 76% proteina i oko 3% masti. U mesu se takođe nalaze i ekstraktne materije, vitamini i mineralne soli.

Salata sa hobotnicom

Odabir i čuvanje hobotnice

Hobotnica spada u morske delikatese i može se naći u specijalizovanim ribarnicama, kao i u većim lancima hipermarketa. Čuva se na kockicama leda. Svežu hobotnicu ćete prepoznati po svetlim očima i mirisu na morsku vodu.

Kada kupujete oktopod, raspitajte se da li je očišćen ili ne. U slučaju da ga kupte neočišćenog, potrebno je da ga očistite i veoma pažljivo uklonite kesu sa mastiljavom tečnošću. Kljun i oči se takođe uklanjaju.

Hobotnica u kulinarstvu

Ako hobotnica se spremi na pravilan način, pružiće zadovoljstvo svim čulima. Baš iz tog razloga ona je omiljeno jelo ljudima širom sveta, pogotovo u Istočnoj Aziji i Mediteranu. Kuvari u svetu imaju različite pristupe u pripremi ovog morskog delikatesa. Na primer, u Grčkoj je običaj da se hobotnice ubijaju udaranjem o stene ili se stavljaju u veš mašinu na centrifugu. Takođe, suše se na suncu kao i sam veš. Grci hobotnicu jedu kada je termički obrađena, a ona je fantastično meze uz uzo.

U Španiji preferiraju da se oktopod potopi tri puta u kipuću vodu, pa se nakon toga kuva u bakarnoj šerpi. Italijanski kuvari kuvaju oktopode sa zatvaračima od flaša gde je bilo belo vino, a japanski ga uvaljaju u so, pa seku meso na najrazličitije načine. Svi načini pripreme su uspešni, ako se hobotnica sprema na tihoj vatri.

Svi delovi hobotnice se mogu jesti, osim delova oko usta, očiju i unutrašnjosti. Može se jesti marinirana, pržena, dinstana ili kuvana. Potrebno je da se pre pripreme dobro opere, pa da se meso dobro izlupa, jer će meso biti mekše kad se spremi.

Marinirana hobotnica

Starije i veće hobotnice zahtevaju dužu termičku obradu, dok manje hobotnice se spremaju mnogo brže. Pre dinstanja oktopod možete marinirati u vinu, maslinovom ulju i začinima.

Ako hobotnicu kuvate oko 5 minuta, meso može biti žilavo, ali dobro za konzumaciju. Kada se toliko kuva, meso se može koristiti za suši ili salatu. U drugim slučajevima, kilogram mesa hobotnice je potrebno kuvati na tihoj vatri 40 - 50 minuta. Kuvari preporučuju da se voda nekoliko puta menja, kako bi karakterističan miris mesa nestao. Hobotnica može poslužiti kao dodatak za zelenu salatu ili meze.

Tipični mediteranski recepti predlažu da se meso hobotnice obilno začini raznim začinima i nakon toga dinsta sa crnim ili belim vinom.

Koristi od hobotnice

Vitamin B2 koji se nalazi u mesu hobotnice ima važnu ulogu u održavanju imunog sistema i vida. Takođe se nalazi u mesu hobotnice, a i podjednako važan, vitamin B1 ima ulogu da ugljene hidrate u organizmu pretvara u energiju, a ne u masnoće.

Materije koje se nalaze u oktopodu normalizuju razmenu materija u organizmu čoveka, ojačavaju imunitet, pomažu da se rane brzo izleče i zacele. Zbog svoje niskokaloričnosti, ova vrsta mesa je sastavni deo dijeta.

Rejting

5 0
4 0
3 1
2 0
1 0
Oceni:

Komentari

Pošalji

Popularni članci danas