Mandarine

Dve mandarine

Mandarine su jedan od najpoznatijih predstavnika citrusa, poznate još od davnina. Mandarine su citrusno voće sa izuzetno dragocenim hranljivim prednostima. Drvo mandarine je iz porodice Rutaceae, i predstavlja nisko zimzeleno suptropsko plodno drvo. Ima tamnozelene sjajne listove, a poreklom je iz Jugoistočne Azije, tačnije sa teritorija današnje Kine i Vijetnama. Naziv mandarina dolazi od istoimenih visokih kineskih dostojanstvenika, koji su gajili izuzetno poštovanje prema ovom voću.

Njihov položaj i bogatstvo su im dozvoljavali da imaju mandarine na svojoj trpezi - u to vreme su obični ljudi teško dolazili do narandžastih citrusa. Postepeno je drvo rasprostranjeno u celoj Kini, Japanu i Indiji, a u Evropu je ovo ukusno i sočno voće stiglo krajem XVIII, početkom XIX veka. Isprva su se mandarine gajile samo u staklenicima, ali su se ubrzo pojavile i na plantažama u Italiji i Južnoj Francuskoj. Dana su najveći proizvođači mandarina Španija, Alžir, Maroko, SAD, a citrusi se gaje i u bivšem Sovjetskom savezu i Mediteranu.

Najpoznatije su mandarine unšiu i italijanska mandarina. Nalik pomorandži, i mandarina ima dosta hibrida. Među njima su tandželo - mešavina mandarine i grejpfruta, značajno veće i ovalno voće, blago gorkog ukusa. Tangerina (tangerine) je hibrid između mandarine i pomorandže. Nosi ime marokanskog grada Tangera i smatra se najmanjom sortom. Postoje još i mandarina sacuma (Satsuma), koja je slatka i bez semena, kalamandrin - hibrid mandarine i kineske pomorandže, sa širokom primenom u konzerviranju. Verovatno najpopularnija sorta mandarine je klementina (clementine). Za ovaj hibrid zaslugu ima francuski sveštenik i selekcioner Kleman, koji je 1902. godine ukrstio mandarinu i jednu vrstu pomorandže. Klementine su slatke i bez semena. Plod mandarine je prečnika 5-8 cm, nije veliki, i teži između 60 i 140 g.

Sastav mandarina

U 100 g ploda mandarine nema holesterola. Obična mandarina ima 35 kcal, 81, 4 g vode, do 17 g šećera (osnovno fruktoze), 42 mg vitamina C, 18 mg vitamina A, 32 mg kalcijuma, 210 mg kalijuma. Mogu se naći i male količine vitamina B1, B2, PP i karotena. Kao i svi citrusi, i mandarina je bomba vitamina C, ali sadrži još i vitamin A, vitamin D i vitamin K, kao i brom.

Male mandarine

Za poređenje, u mandarini klementina ima 47 kcal, 0, 85 g belančevina, 12, 02 g ugljenih hidrata i 0.15 g masti. Kalorije od masti su oko 1 g, količina natrijuma je 1 mg, kalijuma 177 mg, vlakana 1, 7 g, šećera 9, 18 g, vitamina C 49 mg, kalcijuma 30 mg, niacina 1 mg, fosfora 21 mg, magnezijuma 10 mg i vode 87 ml.

Prema istraživanjima, mandarine su voće koje ne može da sadrži nitrate, jer limunska kiselina u njima deluje uništava štetna jedinjenja. Limunska kiselina deluje kao pročišćavajući sastojak, koji ulazi u biohemijske reakcije sa nitratima, i ubija toksine. Zbog toga su mandarine odlična namirnica sa čišćenje organizma. Kora mandarine sadrži supstancu terpen, koja ima protivumorno dejstvo i ometa nagomilavanje trombocita.

Izbor i čuvanje mandarina

Kupujte mandarine čija je kora sjajna i ravnomerne narandžaste boje. Izbegavajte mandarine sa naboranim delovima, povredama i promenama boje. Zrela mandarina se prepoznaje po tome što je mekana na dodir, ali teška za svoju veličinu - to znači da nije stajala previše dugo nakon što je otkinuta sa drveta.

Na sobnoj temperaturi, mandarine se mogu čuvati 2-3 dana. U frižideru traju malo duže.

Upotreba mandarina u kulinarstvu

Mandarine su najukusnije i najkorisnije kada se jedu sveže. Uprkos tome, iskušavaju nas i u obliku sokova, džemova i različitih slatkiša. U nekim mestima se pravi čak i slatko od kore mandarine. Mandarine ulaze u sastav mnogih voćnih salata, a odlično se kombinuju sa bananom, jabukom, kivijem, orasima i suvim grožđem. Od mandarina se prave vrlo efektne dekoracije za torte i tartalete.

Koristi od mandarina

Parčići mandarine

Redovna upotreba citrusa, a najviše mandarina, štiti od razvitka demencije i kognitivnih poremećaja. Mandarine su odlično sredstvo u lečenju kardiovaskularnih bolesti, gojaznosti i dijabetesa tipa 2, prema podacima iz poslednjih istraživanja. Vitamin A, koji se nalazi u mandarinama, je potreban imunitetu i koristan je za oči, a brom je vrlo važan za nervni sistem.

Supstanca terpen iz kore citrusa ima protivumorno dejstvo i pomaže u sprečavanju formiranja ugrušaka u krvnim sudovima, bronhokonstrikcije i njihove preosetljivosti. Na taj način, deluje preventivno protiv astme i grčeva krvnih sudova. Vitamin D iz mandarina štiti od rahitisa, a vitamin K je posebno važan za elastičnost krvnih sudova.

Mandarine su bogate flavonoidima, a posebno biljnim pigmentom, poznatim kao nobiletin. On je 10 puta moćniji od onoga, koji se nalazi u grejpfrutu. Pomaže protiv gojaznosti i ateroskleroze - odlaganja naslaga po zidovima arterija, što može dovesti do infarkta i moždanih udara. Naučnici iz Južne Koreje su poslednjih godina otkrili da mandarine pomažu kod mršavljenja.

Rezultati ispitivanja su pokazali da se, kod unosa većih količina voća, smanjuju naslage masnog tkiva u stomačnoj duplji i jetri. Eksperiment je sproveden na laboratorijskim miševima. Jednoj grupi glodara je 3 meseca dat sok od mandarina, oni su skinuli značajan procenat težine.

Mandarine se koriste i u kozmetičkoj industriji. Od kore se dobija etarsko ulje, koje se koristi u prehrambenoj industriji i parfemima, i odlično je za aromaterapiju. Njime se mogu praviti inhalacije, aromatične kupke i mirisne masaže. Veruje se da ulje od mandarina može da umiruje i dezinfikuje. Pomaže aktiviranje mentalne aktivnosti i povećava koncentraciju.

Prijatan miris mandarine deluje tonizira i osvežava. Često se koristi u procedurama protiv celulita i strija, posebno kod novopečenih majki. Ima antiseptičko i protivgripno dejstvo, smatra se afrodizijakom, poboljšava protok krvi i stimuliše imunitet. Etarsko ulje mandarina poboljšava apetit i varenje, a koristi se i kao sredstvo protiv otoka i gljivica, kao i za čišćenje organizma od toksina. Ulje od mandarina je veran saveznik u borbi protiv viška kilograma.

Isparljivo ulje od mandarina podiže raspoloženje, a sok ima antimikrobno dejstvo, zahvaljujući fitoncidnim svojstvima. Sok od mandarina se koristi kod kožnih bolesti. Dejstvo fitoncida u svežem soku ubija gljivice, kao što su dermatofitoza i mikrospore. Ukoliko imate gljivice na noktima i koži, mažite ih redovno sveže isceđenim sokom od voća ili kore. Protiv kašlja i bronhitisa, napravite čaj ili infuziju od sušene kore. Čaj od kore mandarina je odličan pomoćnik kod dijabetesa. Smanjuje šećer u krvi. Priprema se od kora tri mandarine, koje se kuvaju 10 minuta u 1 l vode. Ne proceđujte čaj, konzumirajte ga svakodnevno i čuvajte u frižideru. Sok od mandarina pomaže kod glisti i dijareje.

Mandarine

Štetnost mandarina

Osim što su izuzetno korisne, mandarine mogu i da budu štetne po zdravlje u određenim okolnostima. Ukoliko imate čir, enteritis gastritis sa visokom kiselošću želudačnog soka, kolitis i akutne zapaljenske bolesti creva, kao i cistitis, hepatitis i akutni nefritis, mandarine se nikako ne preporučuju. One mogu da nadraže sluzokožu creva i želuca, kao i bubrega. Mandarine se ne preporučuju kod holecistitisa, hepatitisa i akutnog nefritisa.

Etarsko ulje mandarine ima negativan uticaj na epileptičare, ljude sa hipertenzijom, dojilje, trudnice i decu, kao i na ljude sa intolerancijom na njega. Dugotrajno korišćenje može dovesti do izražene euforije ili do alergije. Sok od mandarina, kao i od ostalih citrusa, može dovesti do erozivnih lezija zuba kod dece, prema nekim istraživanjima. Sokovi iz voća sadrže izvesnu količinu šećera i ekstrakta voća, bogatih voćnim kiselinama, koje mogu da nadražuju zube i usnu duplju. Agresivna upotreba soka od mandarina može povrediti zubnu gleđ.

Komentari

Pošalji
3
Ukupno glasalo: 1
5 0
4 0
3 1
2 0
1 0
Oceni:

Popularni članci danas