Glukoza je monosaharid iz grupe ugljenih hidrata, koji se rastvara u vodi i ima sladak ukus. Glukoza ima sladak ukus zahvaljujući 5 hidroksilnim grupama.
Osim što je ova materija slatka, ona je takođe i bezbojna i kristalna. Za glukozu je karakterističan proces fermentacije, čija je posledica raspadanje organskih materija na prostija jedinjenja pod uticajem raznih fermentnih enzima.
Istorija glukoze
Pre nego što je postala poznata kao monosaharid C6H12O6, glukoza je imala naziv - grožđani šećer. Prvi put se o njoj piše u mavarskim spisima od pre 100 godina.
Nemački farmaceut, Andreas Magraft je 1747. godine izolovao glukozu iz šećerne repe. On je dobijenu materiju nazvao šećerom. Naziv glukoza se pojavljuje 1838. godine i daje ga hemičar Žan Batist Andre Dima, koji je koristio grčku reč glikos, koja znači slatko.
Karakteristike glukoze
Pri zagrevanju se glukoza postepeno topi, a ako je temperatura previše visoka, prvo se karamelizuje i na kraju se može u potpunosti pretvoriti u pepeo.
Pod uticajem enzima cimaza glukoza se fermentiše u alkohol. Drugi enzmi u procesu fermentacije uzrokuju da glukoza stvara mlečnu kiselinu, aceton i druge materije.
U ljudskom organizmu glukoza oksidira do ugljendioksida i vode, koji telu obezbeđuju optimalnu temperaturu.
Proizvodnja glukoze
Glukoza se može proizvesti na dva načina - prirodnim i veštačkim putem. U prirodnom obliku se može sintetisati u biljkama i životinjama, zahvaljujući sintezi i tzv. procesu glikogeneze.
Veštačkim putem se glukoza dobija putem enzimske hidrolize, dobijena iz kukuruznog skroba, pirinča, pšenice, krompira i manioke. Proces ima dve osnovne faze - kada skrob potaje tečan i kada se šećeri.
Prva faza traje 1-2 sata, gde skrob postaje tečan na temperaturi od 100 stepeni. Ova termička obrada povećava rastvorljivost skroba u vodi, ali dekativira enzime, što iziskuje da se on dodje nakon svakog ponovovnog zagrevanja.
Kod zaslađivanja skroba se dodaje enzim glukoamilaza, koji se dobija od pečurke Aspergillus niger na temperaturi od 60 stepeni. Nakon tog procesa sledi stvaranje glukoze do sledećih 4 dana.
Izvori glukoze
U prirodnom obliku se glukoza nalazi u raznim vrstama voća, povrća, biljki i začina. Najveće količina glukoze se nalaze u grožđu. Glukoza se nalazi u jagodama, kajsijama, trešnji, bananama i sušenom voću kao što su plave šljive i smokve.
Što se tiče povrća, glukoza se može naći u luku, pečurkama, rotkvicama, brokoliju, artičoki i spanaću.
Dobar izvor glukoze su i pojedine žitarice - spelta, heljda i kukuruzno brašno. U medu se takođe mogu naći velike količine glukoze.
U biljkama i začinima se glukoza može naći u balzamiko sirćetu, senfu, belom luku i sladiću.
Koristi od glukoze
Glukoza je važan izvor energije u telu. Ona obezbeđuje funkcionisanje organizma za vreme intenzivnih fizičkih, emocionalnih i psihičkih opterećenja.
Konzumacija glukoze obezbeđuje i brz rad mozga kod hitnih slučajeva. Korišćenje glukoze kao energetskog izvora u ćelijama je moguće nakon metabolizma glukoze.
Ako ljudsko telo u sebi nema dovoljno glukoze, ono ne može da funkcioniše pravilno. Zato, ako se nalo snizi nivo glukoze, ritam disanja i samo razmišljanje se menja.
Kada se količina glukoze, koja se nalazi u ugljenim hidratima, smanji, mi tada imamo smanjenu sposobnost kontrolisanja želje za hranom, a takođe se i apetit povećava.
Glukoza u ćelije stupa putem hormona insulina, koje nervne ćelije razgrađuju. Bez glukoze bi moždane ćelije bile sklone velikim oštećenjima, a naročito u stanjima hiperglikemijske kome.
Uno glukoze pomaže kod bolesti jetre i trovanja, tako što neutrališe toksične materije. Takođe, glukoza se koisti lečenju kardiovaskularnog, nervnog i sistema za varenje.
Štetnost glukoze
Glukoza šteti organizm, samo ako se unosi u mnogo većim količinama nego što je to dozvoljeno. Negativne posledice po organizam su moždani udar, povišeni krvni pritisak, Alchajmer i dijabetes.
Dijabtes tipa 1 i 2 je posledica visokih nivoa glukoze u krvi, koji utiču na povećane količine šećera u krvi, a odatle vodi i do povišenja krvnog pritiska.
Visok nivo šećera u krvi blokira krvotok, tako što zapušava arterije, a na taj način prouzrokuje i moždani udar.
Poremećena regulacija glukoze u krvi utiče na pamćenje, tako što oštećuje nervne ćelije, što vodi do pojave Alchajmerove bolesti.
Unos glukoze
Preporučena dnevna doza glukoze je između 40 i 50 g, a 1 g glukoze ima 4 kalorije. Osobama koje se bave sportom se savetuje da unose veći deo preporučen doze nakon treninga.
Glukoza u krvi se meri pomoću tzv. glikemijskog indeksa, čija je baza 100.
