Feta Sir

Feta Sir

Feta sir

Feta /φέτα/ je beli sir, koji se tradicionalno proizvodi u Grčkoj. U suštini 75 procenta konzumiranih sireva u Grčkoj su tog tipa. Feta se može uporediti sa našim sirom u salamuri ili sa mekim sirom. Da bi se napravio feta sir, obično se koristi ovčje mleko, a ponekada se može koristiti i kozje mleko. Feta ima relativno zrnastu strukturu. Ova vrsta sira se koristi dosta u kulinarstvu, a može se koristiti i samostalno ili zajedno sa drugim namirnicama.

Istorija fete

Pretpostavlja se da grčka reč za sir - feta (φέτα) proističe od italijanske reči fetta, koja se prevodi kao parče. Italijanska reč potiče od latinske reči offa, što znači zalogaj ili parče. Ovj naziv je deo grčkog jezika još od pre 4 veka i najverovatnije je potekao od prakse da se sir seče na komade, pre nego što se stavi u burad da odstoji.

Feta sir ima viševekovnu istoriju. Smatra se da se u Grčkoj još pre 8 vekova pre Hrista pravio sličan mlečni proizvod od ovčijeg i kozjeg mleka. Tehnologija koju su tadašnji pastri koristili je osnova današnje tehnologije u proizvodnji sireva. Budući da tada Grci nisu znali za pasterizaciju, oni su sveže mleko zagrevali na suncu. Dobijena glatka konzistencija se stavljala na plato i pritiskala, kako bi se tečnost iscedila i kako bi se proizvod stvrdnuo.

Ovčije meso

Kasnije bi isekli sir, posolili ga i ostavili tako na neko suvo mesto. Dobijeni sir su Grci čuvali u drvenim buradima i prelivali salamurom. Nakon mesec dana bi proizvod mogao da se konzumira. U međuvremenu je nastala još jedna praksa, prema kojoj se feta čuvala u maslinovom ulju. Takav sir je bio manje slan i imao je nešto blažu aromu. Sir od kozjeg mleka je bio jedan od najomiljenijih u antičkoj Grčkoj.

Feta sir ubrzo postaje deo lokalnog kulinarstva. Ovaj proizvod od salamure veoma brzo postaje popularan u Jugoistočnoj Evropi. Brzo se rasprostranio u Bugarskoj, Hrvatskoj, Rumuniji, Izraelu, Egiptu, Srbiji, itd. Danas je potrebno da feta odstoji oko 3 meseca. Masnoća sira može varirati od 30 do 60 procenta. Poznate su tri vrste feta sira, gde se jedan pravi po tradicionalnoj tehnologiji od ovčjeg mleka, kravljeg mleka i vrsta koja je drugačije teksture.

Sastav feta sira

Feta je sir koji je veoma bogat hranljivim materijama. On sadrži zasićene masti, polinezasićene masti i mononezasićene masti. Ovaj sir sadrži još i alanin, arginin, asparginsku kiselinu, valin, glutaminsku kiselinu, lizin, prolin, serin, cistein, tirozin, itd. Feta je i izvor kalcijuma, gvožđa, fosfora, magnezijuma, cinka, bakra, selenijuma, mangana.

Ovaj sir u sebi ima vitamin A (retinol), vitamin B1 (tiamin), vitamin B2 (riboflavin), vitamin B3 (niacin), vitamin B4 (holin), vitamin B5 (pantenonska kiselina), vitamin B6 (piridoksin), vitamin B9 (folna kiselina), vitamin B12 (cijanokobalamin), vitamin D (kalciferol), vitamin E (tokoferol), vitamin K (filokinon).

Feta u kulinarstvu

Polutvrdi grčki sir se dosta koristi u grčkoj kuhinji. Zbog svog prijatnog ukusa i delikatne arome, on brzo postaje popularan i u kuhinjama drugih naroda. Kao što smo već pomenuli. feta se može samostalno poslužiti ili se kombinovati sa drugim namirnicama. Ovaj sir je toliko ukusan, pa i da ga konzumirate samo sa kriškom sveže ispečenog hleba i čašom crnog vina, imaćete utisak kao da konzumirate pravi specijalitet.

Sir feta

Ovaj beli sir u salamuri se odlično slaže sa paradajzom, krastavcem, paprikama, lukom, belim lukom, maslinama, zelenom salatom, rotkvicama. Dodaje se i malo maslinovog ulja. Ako hoćete da ga kombinujete sa jelima, onda vaš izbor može biti riba, razni morski plodovi ili meso. Možete ga koristiti i za omlet ili za pečeno jelo sa krompirom.

Feta se uspešno može koristiti i za razne pogačice, piroške, hleb i pite. U grčkoj kuhinji je veoma popularna pita sa fetom i spanaćem. Neki gastronomi vole da fetu kombinuju i sa voćem, a najčešće njihov izbor bude slatko grožđe, lubenica ili smokve. Ukus feta sira se može obogatiti i njegovim kombinovanjem sa aromatičnim začinima poput origana, ruzmarina, mente, aleve paprike i bibera.

Predlažemo vam jednu ideju za salatu sa feta sirom, koja se veoma brzo priprema.

Potrebni sastojci: 200 g feta sira, 15 crnih maslina (bez koštice), 150 g spanaća, 1 avokado, 10 čeri paradajza, 1 struk mladog belog luka, 20 semenki bundeve (oljuštene), bosiljak, biber, so, maslinovo ulje, sok od limuna.

Način pripreme: Zeleniš operite i očistite. U činiju stavite iseckan spanać, čeri paradajz, avokado, beli luk. Dodajte masline. Sir iseckajte na kockice i takođe ga dodajte povrću. Posipajte preko semenke bundeve i začinite. Salatu promešajte i poslužite.

Koristi od fete

Konzumacija fete povoljno utiče kako na organizam, tako i na naš spoljašnji izgled, jer ovaj sir sadrži razne mikroelemente, koji se brinu o našem zdravlju. Vitamini koji se nalaze u feta siru su važni za lepotu i sjaj kose, kože i noktiju.

Štetnost fete

Ipak, ne bi trebalo preterivati sa konzumiranjem fete. Zbog visokog sadržaja masti, dijetolozi preporučuju da se ovaj proizvod izbegava ako imate višak kilograma. Takođe, feta sir bi trebalo da izbegavaju i osobe koje imaju hipertoniju i oboljenja bubrega.

Rejting

5 0
4 0
3 1
2 0
1 0
Oceni:

Komentari

Pošalji

Popularni članci danas