Karmener

Karmener

Karmener /Carmenère/ je crna sorta grožđa, od koje se dobijaju visokokvalitetna vina. Ono dolazi iz Francuske i često se meša sa merlom. Osim Francuske, ova sorta se gaji i u Čileu, Italiji i SAD /Kalifornija/. Ova sorta je poznata i sa drugim nazivima, među kojima su karbone, buton blan, karmenel, kabernelj i vidur.

Karmener ima svetlozelene listove srednje veličine. Grozdovi ove sorte su manji, amogu biti srednje veličine, imaju cilindričan ili konusni oblik. Zrna nisu mnogo mala, a nisu ni mnogo velika. Okrugla su, tamnoplave boje. Mesnati deo je vodnjikav i ima neupadljiv blagi ukus trave. Od plodova karmenera se proizvode tamnocrveni eliksiri od grožđa, koja imaju voćni miris. Karmener se veoma lako kupažira sa drugim sortama vinove loze.

Plodovi i listovi karmenera i merloa izgledaju gotovo isto. Međutim, oko iskusnog vinogradara će odmah otkriti i najmanje razlike među ovim sortama. Na primer, listovi merloa su malo izduženi u sredini, a dok su mladi, imaju i beličasti donji deo. Kod karmenera je taj deo lista više crven.

Značajna razlika među ovih sortama jeste i vreme sazrevanja. Kod karmenera je berba tri sedmice kasnije, pa zato je nemoguće da se kupažira sa merlom. Već možete da pretpostavite i sami da ako se dobije merlo i ako se pomeša sa karmenrom, dobijeno vino će imati zelene note. Međutim, ako se sačeka da karmener sazri, neoguće je da se ne oseti ukus prezrelog merloa.

Istorija karmenera

Sorta Karmener

Karmener kao sorta ima veoma zanimljivu istoriju. Prihvaćeno je da dolazi iz Bordoa, Francuske, i da je rođak merlou. Uprkos tome, u poslednje vreme u Francuskoj i Italiji površine ove vinove loze su znatno manje. U isto vreme, ova sorta se koristi i za kupažiranje, ali i samostalno. Nezavisno od toga da u Francuskoj karmener nije toliko cenjen, u inostranstvu jeste priznata.

U drugoj polovini 19. veka sadnice merloa u Čileu su uništene i proizvođači vina su bili primorani da loze prenesu iz Evrpe u Čile. Tako se bez mnogo buke karmener preneo iz Francuske u Čile. Naravno, to nije bilo tako jer je nekome palo na pamet. Istina je da ove dve sorte dosta liče prema spoljašnjim karakteristikama i tako su bile pomešane. Još zanimljivije je da sami Čileanci nisu shvatili o čemu je reč i do kraja 20. veka su živeli u zabludi da odgajaju merlo.

Međutim, istina se otkrila 1993. godine, kada su specijalisti prepoznali loze karmenera među sadnicama u Čileu. Tada je postalo jasno da više od pola sadnica, koje su se gajile kao merlo, zapravo su bile sadnice karmenera. To je objašnjenje zašto sva vina čileanskog merloa nemaju isti ukus. Koliko god da merlo i karmener spolja liče, njihov ukus je dosta različit.

Karakteristike karmenera

Vina, koja se proizvode od sorte karmener mogu oduševini svako nepce. Ova vina će prvo očarati svojom jarkom crvenom bojom, a zatim će dostaviti pravu dozu zrelih tanina. Vina ove sorte poseduju kiselost, koja, bez ikakve sumnje, uvek deluje osvežavajuće. Imaju neverovatnu aromu.

Vina od kamambera podsećaju na ukus voća poput šljiva, borovnice ili na ukus slatkih začina. Neki proizvođači dodaju i aromu čokolade ili blagu aromu pikantnih začina, kao što to može biti biber. Pri ispijanju se može osetiti ukus cimeta, aleve paprike ili soja sosa. Nije isključeno da imaju i mirisne note duvana i grafita. Za vina od karmenera su karakteristične biljne arome, ukus dimljenog mesa, zelenih listova ili celera.

Serviranje karmenera

Teletina s pavlakom

Kako bi trenutak serviranja karmenera ostao upamćen, trebalo bi uzeti u obzir pojedine karakteristike ovog vina. Obratite pažnju na temperaturu pića. Poželjno je da vino bude ohlađeno, ali i u tome ne bi trebalo preterati. Najbolje je da temperatura vina bude od 16 - 18 stepeni. Ako je vino odležalo, onda to može da bude gornja temperatura, a ako je vino mlađe, onda ne bi bilo loše da to bude 16 stepeni. Kako bi se osetile sve vrline vina, izaberite i odgovarajuće čaše, u kojima ćete poslužiti vino.

U najboljem svetlu ćete predstaviti ovo vino ako ga poslužite u klasičnim čašama za crno vino. One se mogu koristiti za razne vrste crnog vina, pa ako ih kupite specijalno za karmener, vi ćete moći da ih koristite i za druga slična vina. Posebno kod ove vrste čaše jeste to da je ona proširena u donjem delu, a posle se sužava kod postolja. U gornjem delu se blago sužava. Kada sipate karmener, nemojte da punite celu čašu, već samo donekle.

Kao što već znamo, kvalitetna vina uvek idu uz ukusnu hranu. To pravilo važi i za karmener. Ovo vino se odlično slaže sa nekoliko vrsta namirnica. Bez ikakve sumnje, najbolja je kombinacija karmenere i dobro spremljenih mesa, nezavisno da li je vaš izbor teletina, govedina ili svinjetina. Nemojte se libiti da ovo vino kombinujete sa jelima kao što su Teletina sa pavlakom, Teletina sa povrćem i mladim grožem u đuvečari ili Teletina sa sosom od patlidžana. Druga ukusna jela koja će se odlično slagati sa ovim vinom jesu Svinjske šnicle sa paprikama, Svinjski kotleti sa sirom, Svinjetina sa prazilukom i zeljem ili Svinjski file sa kiselim krastavčićima i lukom. Ovo vino se odlično slaže i sa testeninama sa soja sosom.

Facebook
Omiljeno
Twitter
Pinterest

Rejting

5 0
4 1
3 0
2 0
1 0
Oceni:

Komentari

Pošalji

Popularni članci danas

Povezani recepti