Nije slučajno da vrganj zovu kraljicom pečuraka. Jedna je od najtraženijih i najomiljenijih gljiva u našoj zemlji. Vrganji imaju belo meso i jedinstvenu aromu, tako da su veoma traženi u kulinarstvu, počevši od kulinarskog remek dela Teleći biftek sa vrganjem, preko pohovanog vrganja pa do aromatične supe od pečuraka sa vrganjima.
Vrhunac branja pečuraka je u kasno proleće i rano leto, taman kada prođu prolećne kiše i dobro se zalije zemljište. Pečurke obično rastu duž i u listopadnim šumama, a berači pečuraka često pune korpe ovim ukusnim delikatesom.
Pre nego što i vi napunite svoju korpu pečurkama, uverite se da nisu otrovne. Vrganj ima ne jednog, nego dva otrovna dvojnika – đavolju pečurku i ljubičastocrveni vrganj.
Đavolja pečurka, koja je zapravo vrsta vrganja, je otrovna, ali nije veoma smrtonosna za ljude. Njena konzumacija može izazvati priličan poremećaj sistema za varenje. Lako se razlikuje od jestive pečurke, jer nakon čupanja belo meso intenzivno potamni i već posle 2-3 minuta postaje tamno sivo.
Ljubičastocrveni vrganj se retko sreće kod nas. Ova gljiva je na listi zaštićenih vrsta u Crvenoj knjizi u našoj zemlji. Poput đavolje pečurke, meso ljubičastocrvenog vrganja postaje sivo kada se povredi, što je lak način da se razlikuje od vrsta jestivih vrganja.
Pečurke treba da beru profesionalni berači pečuraka. Ako osetite mučninu, povraćanje, vrtoglavicu ili bol u stomaku i glavi nakon konzumiranja pečuraka, odmah potražite medicinsku pomoć.
Pročitajte takođe kako prepoznati vrganj i kako zamrznuti vrganj.
