Jedan od najomiljenijih jesenjih mirisa je miris pečenih kestena. Dolaskom jeseni, na pijaci se pojavljuju tezge pune sjajnih tvrdih kestena, koji imaju široku upotrebu u kulinarstvu. To su takozvani jestivi kesteni Castanea, koji su neverovatno ukusni kada su pečeni, kuvani ili kada se koriste kao osnova u sosovima ili u kolačima.
Međutim, veoma često mogu da se pomešaju sa plodovima druge biljke koja raste na našim područjima i veoma liči na kesten - Aesculus hippocastanum ili takozvani konjski kesten.
Za razliku od jestivog, dvojnik, takozvani konjski kesten je otrovan i ne može da se koristi u kulinarstvu, ali ima široku upotrebu u medicini i farmaciji.
Ovde je momenat da napomenemo, da uprkos velikoj sličnosti spoljašnosti i samog ploda, kao i sličnog naziva, ove dve biljke uopšte nisu srodne i ne pripadaju istoj porodici. Jestivi kesten je član porodice bukvi, dok otrovni brat nije.
Kod nas je jestivi kesten susreće u mnogim delovima zemlje, ali ipak moramo da kažemo da konjski kesten preovlađuje i među najčešćim je drvećem u parkovima.
Obe vrste imaju plodove koji su pokriveni bodljikavom ljuskom, a u njoj je samo seme. Kod slatkog, jestivog kestena, čašica je veličine od 5 do 11 centimetara i sadrži 2 do 7 semenki, kod divljeg dvojnika čašica je jedva 2-5 cm i sadrži samo jedan ili 2 jezgra.
Seme obe vrste imaju isti izgled, ali su po pravili jestivi kesteni malo manji, nisu toliko sjajni i dosta su mekši na dodir.
Plod otrovnog kestena je karakterističan po sjaju, relativno je tvrđi i ima specifičan miris kada se smrvi.
