Lekovita svojstva medljikovca su poznata još od davnina.
On se upotrebljava kod lečenja mnogih zdravstvenih problema - od gripa i prehlade, do oboljenja jetre. Sadržaj minerala, esencijalnih aminokiselina i vitamina čini da medljikovac ima jak antibakterijski efekat i svojstvo da jača imuni sistem. Pored toga, medljikovac pomaže i kod izbacivanja sekreta i kod mršavljenja, pomaže kog gastritisa i čira. Preporučuje se i kod bubrežnih oboljenja i oboljenja žučne kese.
Medljikovac je dokazano sredstvo za lečenje zauški (parotitisa) i morbila (malih boginja). Primenjuje se kod lečenja problema na koži, kao što su ekcemi i opekotine. Ima pozitivno dejstvo i na probleme sa spavanjem, a tada se uzima po jedna kašičica pre spavanja.
Kako se dobija medljika
Pčele ovaj med sakupljaju sa listova hrasta i lipe. "Sirovina" za medljikovac je medljika, medna rosa ili mana, koja je slična srži drveta. Ona se pojavljuje na lišćarima i četinarima sa obe strane listova i iglica u vidu rose, najčešće u vreme kada su hladne noći a topla jutra. Može biti i posledica delovanja lisnih vašiju, ali i drugih insekata. Medjutim, četinari mogu da daju velike količine medljike i bez insekata. Inače, insekti se hrane sokom iz lišća, a ostatak ostaje na lišću. Kada nema dovoljno nektara iz drugih biljaka, pčele koriste manu da proizvode med.
Boja medljike je od tamnozelene do crne. Skoro da nikada ne kristališe.
Kvalitetna medljika ima visok procenat aminokiselina - arginina, glicina, histidina, lizina, metionina, a sadrži i asparaginsku i glutaminsku kiselinu.
Po ukusu, malo se razlikuje od nektarskog meda. Medljika je veoma lagano gorka.
Zbog svoje velike hidroskopske prirode, brzo usvaja vlagu iz okoline i može lako da prokisne.
Zbog visokog sadržaja minerala, medljika ima ne samo veću hranljivu vrednost, već i veću cenu od meda od nektara.
Najveće količine medljikovca se dobijaju od hrasta. Kod hrasta medljika je svetla i prozračna tečnost, koja vremenom dobija tamniju boju. Za medljikovac od hrasta je poznato da sadrži mnogo korisnih sastojaka i najcenjeniji je zbog svojih lekovitih osobina.
Da bi pčele sakupljale medljikovac, potrebno je da u šumi ima veliki broj biljnih vaši. Mesto gde ovi biljni paraziti progrizu list luči više tečnosti. Insekti zatim tu tečnost prerađuju i obogaćuju je enzimima. Pčele sakupljaju obrađenu tečnost, obrađuju je i od nje proizvode med.
Neželjeni efekti medljikovca
Preporučena dnevna količina medljikovca je 15-20 grama. Osnovna opasnost od medljikovca je povezana sa alergijama na pčelinje proizvode.
U velikim količinama medljikovac je toksičan, ne samo za pčele (kod njih medljikovac izaziva trovanje nezavisno od količine), već i za ljude.
Medljikovac se odlikuje visokim sadržajem kalorija, za koje je specifično da se veoma brzo razgrađuju i transformišu u hormon, koji dalje podstiče sagorevanje nagomilanih masti. U 100 grama ovog pčelinjeg proizvoda ima ukupno 323 kcal.
Dobijanje medljikovca je veoma težak i dugotrajan proces. On je veoma gust i polako teče u tankom mlazu kroz centrifugu.
Na tržištu možete pronaći kvalitetan medljikovac, a na izložbama pčelinjih proizvoda ne samo da ga možete kupiti, već možete i da probate ovaj proizvod.
Neki od najvećih proizvođača medljikovca kupuju proizvodnju medljikovca od malih proizvođača i tada je puštaju u prodaju nakon niza testiranja čistoće i kvaliteta proizvoda.
