Ljubitelji vina znaju da ponekad neka od vina postaju bolja ako se ostave malo da dišu. Mnogi su čuli da bez obzira na to koje vino piju, ono treba da se ostavi da diše malo nakon što se naspe.
Zapravo proces "disanja" ili inače nazvan - dekantiranje, nije obavezan deo posluživanja svake flaše vina. Najčešće se pravi ako vino ima tzv. ukus buketa i želimo da otkrijemo njegov potencijal, a takođe i u slučaju da je u tečnost slučajno upao neki komad korice.
Sam proces dekantiranja vina realno je trenutna definicija trenutka kada je vino izloženo kisoniku.
Koja vina treba da se dekantiraju?
Flaše s vinom koje nemaju više od tri godine i naviše - do deset dana od proizvodnje, dekantiraju se sa ciljem da se otvori šaroliki buket ukusa u njima. Vina, proizvedena pre ili više od decenije treba da budu dekantirana na sporiji način, zato što kod njih postoje razne sitnice.
Dekantiranje vina prve vrste se lako vrši. Sipaju se u dekanter i ostavljaju se na kratko, a takođe i sipanje vina u čašu većeg prečnika takođe obavlja sjajan posao, zato što će mu ona pomoći da dobije dovoljno kiseonika, kako bi se normalno dekantiralo.
Kod druge vrste vina dekantiranje se vrši na sledeći način - ako se flaša čuvala u horizontalnom položaju, treba da se ostavi pravo da stoji, kako bi talog prešao na dno i da ne bi upao u našu čašu kada sipamo vino.
U takvom položaju se ostavlja otprilike dan i noć, a nakon toga se pažljivo premešta u drugu posudu, ponovo pazeći na talog i odmah konzumiramo.
Kao što je i jasno iz oba slučaja, ako premestite vino iz jedne u drugu posudu, vi ćete ga dekantirati.
Upotrebljavajte sa zadovoljstvom i merom.
