Vitamin E

kivi

Vitamin E pripada porodici vitamina koji su rastvorljivi u mastima i čija je aktivnost moguća samo u organizmu. Jedna grupa ovih vitamina se nazivaju tokoferoli, a tu spadaju alfa-tokoferol, tokoferol-beta, gama-tokoferol i delta-tokoferol. Druga grupa ovih vitamina se naziva tokotrienoli i podrazumeva alfa, beta, gama i delta tokotrienol.

Uloge vitamina E

- Sprečavanje oksidativnog stresa - vitamin E pomaže u sprečavanju pojave oksidativnog stresa, delujući udruženo sa grupom hranljivih materija koje sprečavaju molekule kiseonika da budu reaktivni. Ova grupa uključuje sa sobom vitamin C, glutation, selen i vitamin B3.

- Održavanje zdravlja kože - vitamin E direktno štiti kožu od ultraljubičastih zraka.

- Zaštita protiv raka bešike - adekvatna konzumaija vitamina E može smanjiti rizik od pojave raka bešike za 50%.

- Vitamin E koji se nalazi u namirnicama, a ne u dodacima ishrani, pomaže protiv raka prostate i Alchajmerove bolesti - jedan od oblika vitamina E, gama - tokoferol, ali ne i alfa - tokoferol, sprečava širenje ćelija raka prostate, ali pritom ne dolazeći u kontakt sa zdravim ćelijama. Konzumacijom velikih doza vitamina E putem hrane se smanjuje rizik od pojave Alchajmera za 67%.

- Vitamin E poboljšava cirkulaciju krvi. Neophodan je za regeneraciju tkiva, pozitivno deluje na simptome predmenstrualnog ciklusa. Koristi se kod fibroznih izraslina na grudima.

- Vitamin E obezbeđuje normalno zgrušavanje krvi i zarastanje rana, spečavajuži pojavu ožiljaka. Snižava krvni pritisak i štiti od pojave katarakte.

- Vitamin E je veoma koristan za sportiste, jer održava zdravlje mišića i nerava, ojačava kapilare i zidove vena, pa sprečava i pojavu anemije.

- Druge funkcije vitamina E - većina nabrojanih uloga podrazumeva prenos hemijskih informacija među ćelijama, a takođe i unutar ćelija. Ta razmena hemijskih informacija je poznata kao "ćelijska signalizacija" i većina naučnika smatra da se ona ne može ostvariti bez prisustva vitamina E.

Nedostatak vitamina E

Nizak nivo vitamina E u organizmu se povezuje sa problemima unutar sistema za varenje, kada se hranljive materije teško apsorbuju. Takvi problemi su povezani sa oboljenjima pankreasa, žuči, jetre. Druga vrsta simptoma nedostatka vitamina E se zajednički naziva periferna neuropatija.

To je povezano sa nervnim sistemom, problemima sa rukama, dlanovima, nogama i stopalima. Bolovi, trnjenje i gubitak osećaja u ovim delovima tela su povezani sa nedostatkom vitamina E. Problemi sa kožom su takođe usko povezani sa deficitom ovog vitamina.

Ako se unosi više od 3000 IU dnevno ili čak i više, vitamin E postaje toksičan. Posledice toksičnosti su dijareja, umor, slabost mišića i dupli vid. Nacionalna akademija nauka u SAD je odredila gornju granicu unosa vitamina E od 1000 mg (ili 1500 IU vitamina E u vidu alfa - tokoferola) za osobe od 19 i više godina i to važi samo za unos vitamina E u obliku dodataka ishrani.

borovnice

Izloženost vazduhu i fabrička prerada namirnica je veoma štetna za vitamin E koji se nalazi u njima. Na primer, kod pšenice se veći deo vitamina E nalazi dok je još mlada, a nakon prerade se uklanja 50 - 90% njegove količine. Kada se peče ili termički obrađuje, sadržaj alfa-tokoferola se smanjuje za 90%, a beta-tokoferola za 43%.

Korišćenje pojedinih lekova može smanjiti prijem vitamina E, a takvi su antiepileptički lekovi, kao i oni za snižavanje holesterola. Dugoročna konzumacija mineralnih ulja takođe može sniziti nivo vitamina E u organizmu.

Činjenica da je vitamin E veoma zavisan od vitamina C, vitamina B3, selena i glutationa podrazumeva da ishrana bogata vitaminom E neće imati efekta, osim ako sama ishrana ne bude bogata namirnicama koje su bogate i ostalim hranljivim materijama.

Koristi od vitamina E

Vitamin E može imati važnu ulogu u sprečavanju i/ili lečenju sledećih bolesti: akne, Alchajmerova bolest, astma, ateroskleroza, rak dojke, dijabetes, epilepsija, giht, Bazedova bolest, sterilitet kod mušaraca, makularna degeneracija, menopauza, migrena, multipleks skleroza, Parkinsonova bolest, psorijaza, artritis, katarakta i druge.

Veliki deo dodataka ishrani sadrži vitamin E u obliku alfa-tokoferola. Tačnije, većina suplemenata sadrži prirodni oblik alfa-tokoferola, tzv. D-alfa-tokoferol. Mogu se naći i suplementi koji sadže i više oblika ovog vitamina.

Predoziranje vitaminom E

Vitamin E je veoma koristan, ali predoziranje ovim vitaminom može biti štetno u nekim slučajevima. Povećan unos može dovesti do povišenog krvnog pritiska i povećanog nivoa triglicerida, ali da smanji potreba za insulinom kod dijabetičara.

Iz tog razloga kada se unosi vitamina E kod dijabetičara se treba kontrolisati nivo šećera u krvi i, ako je potrebno, da se koriguje doza insulina. Preporučuje se postepeno povećavanje unosa vitamina E. U retkim slučajevima se može desiti da organizam postane preosetljiv na ovaj vitamin i da se pojavi alergijska reakcija.

Uzevši sve u obzir, vitamin E je relativno netoksičan vitamin. Kada su u pitanju visoke doze, može se pojaviti dijareja, meteorizam, mučnina i povišen krvni pritisak.

Izvori vitamina E

Odličan izvor vitamina E su slačica, repa, semenke suncokreta, a veoma dobar izvor su bademi i spanać. Dobri izvori ovog vitamina su peršun, kupus, papaja, masline, biber, prokelj, kivi, paradajz, borovnica i brokoli.

Takođe, organizmu možemo obezbediti vitamin E i konzumacijom kukuruznog i sojinog ulja, svim vrstama koštunjavog voća, putem zelene salate, boranije, patlidžana, šargarepe. Ima ga i u avokadu i kupinama. Životinjske namirnice su siromašne vitaminom E.

Komentari

Pošalji
5
Ukupno glasalo: 1
5 1
4 0
3 0
2 0
1 0
Oceni:

Popularni članci danas

Свързани рецепти