Toliko mnogo istorije, legendi i mitova postoji o medu da može da se napravi čitav niz literature o njemu. Samo jedna druga prirodna namirnica može da mu parira po pitanju istorije i legendi u vezi njega. To je kakao, ali med je jedina namirnica koju dobijamo u potpunosti gotovom obliku.
Sve što nam pčele daju je neverovatno. Osnovni dar od njih - med je univerzalna hrana i lek sa visokom efikasnošću prilikom lečenja i prevencije različitih bolesti. Ova sposobnost ne podleže sumnji, priznata je svuda po svetu od davnina.
Med je jedinstvena kreacija pčela, koja je izdržala hiljadugodišnju proveru za bezbedan i efikasan hranljivi proizvod. Ovo je jedan od prvih lekova koje čovek poznaje. Drevni ljudi su verovali da je med u sebi sakrio tajanstvene lekovite moći, zbog toga su ga uzimali kod svih bolesti tela. Danas nemamo osnovanje da menjamu tu predstavu.
Istorija meda - od davnina do danas
Pčele su ljudskom rodu poznate još od vremena neolita. Može se reći da je pčelarstvo među najdrevnijim zanimanjima čoveka. Naši preci su dobijali neprocenjivu gustu tečnost iz šupljina i pećina u kojima su divlje pčele pravile svoje košnice.
Pre otprilike 10 hiljada godina čovek počinje po prvi put da dobija med. Vrednost meda je bila vrednovana još u tim praistorijskim vremenima i sačuvana u crtežima na zidovima u brojinim pećinama gde su naši preci nalazili utočište.
U Drevnoj Kini, u Južnoj Americi, u Indiji i Mesopotamiji još pre 6 hiljada godina je korišćen kao hrana i univerzalni lek. U Drevnom Egiptu dobijanje meda kao zanata je bilo praktikovano pre 6 hiljada godina. Šumari koji su naseljavali Mesopotamiju u 5-4 milenijumu pre nove ere, kao i kasnije Arapi, med su nazivali eliksirom i smatrali su ga darom bogova.
U Drevnosti u Persiji, Rimu i Grčkoj su koristili med i proizvode od meda prilikom balzamiranje mrtvih, a pored mumija faraona u Egiptu stavljali su posudu sa medom.
Plinije Stariji u svojoj Prirodnoj istoriji opisuje stanovnike seoceta u Apeninima, blizu reke Po koji su masovni živeli duže od veka, zato što je njihova redovna hrana bila med.
U Staroj Grčkoj med se nazivao eliksirom mladosti. Pitagora je bio ubeđen, da je dostigao duboku starost zahvaljujući tome što je stalno jeo med.
Aristotel je posebnu pažnju obratio na hranljive i lekovite kvalitete meda i dao je svedočenje da se u njemu nalaze jaka prirodna lekovita svojstva, kao i mnogo korisnih materija. Njemu dugujemo prve naučno sistematizovane podatke o medu i ostalim pčelinjim proizvodima.
I Ilijadi i Odiseji Omir u više navrata spominje med i polen. Oni igraju značajnu ulogu u drevnim Olimpijskim igrama gde su se koristili kao hrana, piće i sredstvo za održavanje tela i kože za vreme takmičenja.
Sve religije navode med kao dar od Boga i poreporučuju ga kako kao hranu, tako i kao lek. A medovina je nacionalno piće mnogih naroda. Sasvim u tonu sa razumevanjem svih drevnih naroda zvuči predstava o Obećanoj zemlji ka kojoj su krenuli Izrailjci kao mestu gde teku reke od meda i mleka.
Danas med i ostali pčelinji proizvodi poput pčelinje pite, a takođe i matičnog mleča, ulaze u sastav mnogih lekova za različie bolesti, a gusta tečnost boje zlata nastavlja da se smatra jednom od najvrednije hrane na našoj raznovrsnoj i ukusnoj trpezi.
Ovu izvanrednu predstavu u svesti svih ljudi po svetu med duguje svom izuzetnom po suštini sastavu.
Dobijanje i hemijski sastav meda
Med je proizveden od nektara, kojeg pčele sakupljaju iz cvetića različitih biljki, cveća i sekreta živog dela svake biljke u šumi i bašti. One sakupljaju, preoblikuju i kombinuju nektar sa materijama koji su ispustili iz svojih žlezda i ostavljaju ga da sazreva u voštanim korpicama.
Dobijena tečnost je gusta, homogena, u obliku sirupa ili kristalnog slatkog proizvoda prijatne arome. Što manje vode sadrži, to je gušća određena vrsta meda. Proizvod još može da se razlikuje po boji i mirisu. Da uzmemo na primer med medljikovac - on je mnogo drugačiji od bagremovog meda.
Med ima složen sastav i sve njegove komponente su potrebne ljudskom telu. Od svih više od 300 materija u njegovom sastavu najvažnije su:
- Šećeri - sadržaj je 38 procenata fruktoze, 31 procent glukoze i 1 do 3 procenata zaharoze;
- Proteini - oni su od 0, 1 do 2, 3 procenta;
- Oko 20 aminokiselina - među kojima se ističu prolin, lizin, arginin, asparaginska kiselina, livicin, friptofan, glutaminska kiselina i mnogo drugih;
- Soli sledećih organskih kiselina: jabučna, limunska, mlečna, oksalna, mravlja, jantarna i druge;
- Skoro sbi poznati u prirodi elementi - među kojima gvožđe, fosfor, mangan, selen, natrijum, sumpor, germanijum, telur;
- Mnogo vitamina, ali u ograničenim količinama - kompleks B, H, K, C, E, A;
- Fermente;
- Flavanoide;
- Biogene stimulanse;
- Eterična ulja;
- Antimikrobske, protivgljivične, hormonske i druge materije;
- Voda;
Med ima kalorijsku vrednost od 315 do 335 kilokalorija.
Svojstva meda
Bogat sadržaj meda, zasnovan na lekovitim sastojcima, ima regenerišuće, protivupalno, vazodilatacijsko, antidijabetičko dejstvo koje umiruje kapilare.
Drugi deo sastojaka deluje antikancerogeno, kao i antiumorsko. Med poseduje i antibakterijska, protivgljivična, protivmikrobna svojstva zaustavljajući razvoj ovih štetnih organizama i ubija ih. Čist med ne može da stvori buđ i to je poznato od davnina. Antimikrobno delovanje meda je zbog biljnih antibiotika sa moćnim dejstvom, koji su sadržani u polenu cveta od kojeg se proizvodi. To su fitonicidi. Upadajući u med, oni čuvaju svoja lekovita svojstva.
Kada dugo čuvamo voće i povrće vitamini u njima se postepeno smanjuju. Kod meda se ovo ne dešava. On svoj sastav zadržava nepromenjenim tokom vremena. Još uvek nije otkrivena tajna pčela za očuvanje meda. Međutim, jasno je da se sadržaj vitamina povećava povećavanjem količine polena i matičnog mleča u njemu, a to povećava i njegove zdravstvene koristi.
Zdravstvene koristi meda
Med zajedno sa ostalim pčelinjim proizvodima se smatra najduhovnijom i magijskom hranom na zemlji. Takođe, ovo je jedna od najbolje superhrane i u isto vreme izvor koncentrisane ishrane.
Redovnu konzumaciju meda preporučuju sve grane medicine, sve nacionalne kuhinje i sve religije. Može da se konzumira tokom cele godine.
Med produžava život, posebno aktivni deo života. On će popuniti nedostatak materija koje su telu potrebne - vitamini, minerali, organske kiseline, fitonicidi i mnoge druge biološke materije koje su telu potrebne, biće izbalansirane ukoliko se redovno konzumira med.
Podhranjivanje tela neophodnim materijama dovodi do normalizacije metabolizma, povećavajući otpornost na svakakve štetne i opasne za zdravlje mikrooorganizme, viruse i bakterije. Tako će se telo sačuvati fizički i mentalno zdravim i jakim.
Med je gotova hrana koju telo u potpunosti apsorbuje, odmah se uključuje u sve životne procese i jača ih.
Ne zahteva obradu od strane sistema organa za varenje kojom bi ga zakomplikovalo, već skroz suprotno - pomaže u varenju i jača metaboličke procese.
Med uništava patogenu floru i parazite u digestivnom traktu, povećava nivoe hemoglobina. Zaustavlja napade povraćanja i leči zatvor.
Drugi dragoceni kvalitet meda je što ubija sve štetne jednoćelijske organizme u ljudskom telu.
Značaj meda
Lekovita i profilaktička materija i prava dragocena hrana - to je med za ljudsko telo. On pomaže da sačuvamo zdravlje, mladost, energiju, radnu sposobnost i svoje vedro raspoloženje.
Za dug i aktivan život potrebna nam je dragocena i prosta, prirodna hrana. Idealan predlog je med. On je živ, prirodan, neobrađen hranljivi proizvod koji treba da se stavi u osnovu našeg menija. Zbog toga ga češće dodajte, ne samo u zdrave čajeve, nego i u vašu omiljenu hranu. Njime možete da garnirate mekane palačinke, katmice, domaće bakine kolače. Takođe biste rekli da bakini uštipci i omiljene mekike nisu iste bez meda.
Komentari