Bonapeti.rs»Članci»Hranljive Namirnice»Prezle

Prezle

29.06.2017 | 13:41

Rosi Trifonova

Glavni urednik

196

Prevod:

Mariola Pantelić

Sadržaj:

Prezle su kulinarski sastojak koji nalazi široku primenu pri kuvanju raznih jela i pri pohovanju. Prezle predstavljaju mleveni suvi hleb i ne treba da se meša sa hlebnim mrvicama, koji s druge strane mogu biti suve i sveže.

O kulinarskoj upotrebi prezli govori se vekovima unazad u istoriji - sačuvani su dokumentovani zapisi u kuvarima koji pominju korišćenje prezli još tokom 1716. godine. Pretpostavlja se da je neko nekada napravio prezle da bi našao primenu starog i suvog hleba kao korama hleba preostalim od različitih obroka.

Takođe treba da se napravi razlika između prezli i krutona, pri čemu drugi predstavljaju male kockice hleba veličine oko 1 cm, često ispečene ili ispržene i začinjene solju i različitim začinima. Same po sebi prezle su dosta manje i po veličini su kao krupniji pesak. Ima krupnijih i finije samlevenih prezli.

Suve prezle se spremaju tako što se prepeče mnogo star hleb, da se otkloni suvišna i preostala vlaga u njemu. One imaju peščanu i čak brašnjavu konzistenciju. Obično se koriste za pohovanje i dobijanje krhke i hrskave korice.

Hleb, koji se koristi za pravljenje meke, sveže i ne čak toliko suve prezle je odgovarajuće mekši i svež, pa se kao rezultat dobijaju veće mrvice koje se korsti kad želimo da dobijemo mekšu i krhku koricu ili nadev.

Popularne su japanske prezle Panko koje se koriste uglavnom za prženje i za pohovanje. Posto je dve vrste panko prezli - beli panko (od sredine hleba) i tan panko (od celog hleba s korom). Najčešće se ove azijske prezle koriste pri spremanju ribe i plodova mora. Osim u Japanu, panko prezle se proizvode u celom svetu i najviše u azijskim državama Koreji, Tajlandu, Kini i Vijetnamu.

Na kraju u SAD prezle panko mogu da se nađu u teglicama na štandovima zdrave ishrane. U suštini ponuda i u ovim sekcijama velikih supermarketa je jednostavno marketinški trik, jer se prezle ne odlikuju posebnim dijetalnim svojstvima, baš naprotiv koriste se za prženje i pohovanje.

Sastav prezli

Po svojoj hranljivoj vrednosti prezle su slične hlebu koji se koristi za njihovo pravljenje. Obično u 100 g prezli se sadrži: 395 ccal, 13, 35 g belančevina, 71, 98 g ugljenih hidrata, 5, 3 g masti.

Kalorija od masti u prezlama je oko 47. U ovim fino samlevenim mrvicama nalazimo još veće količine fosfora (165 mg), kalcijuma 183 mg, magnezijuma 43 mg, holina 14, 6 mg i gvožđa 4, 83, natrijuma (732 mg), kalijuma (196 mg).

Izbor i čuvanje prezli

Kod nas u trgovinskim lancima možete da nađete pakovane prezle, najčešće u pakovanjima od po 500 g, dok ima i od 1 kg i više. Kada birate prezle u prodavnici ima nekoliko jednostavnih i elementarnih stvari na koje treba da obratite pažnju. Obavezno obratite pažnju da je konzistencija homogena i glatka - ako ima ispupčenja to može da znači da su prezle stare. Važna je i boja finih hlebnih delića - oni su oker boje, a ako zapazite drugu boju, verovatno se ubuđalo.

Čim jednom otvorite paket prezli kod kuće, dobro je da suve hlebne mrvice čuvate u odgovarajućoj kutiji s poklopcem u koju ne ulazi vazduh. Možete da ih stavite kako u kuhinjski ormarić tako i u frižider, gde će se sačuvati dosta duže. Zapamtite da je dobro da pripremite sveže hlebne mrvice u količini koja će vam biti neophodna za trenutno kuvanje.

Kulinarska upotreba prezli

Prezle učestvuju u pravljenju dosta razlučitih jela. Valjanje u brašno, umućeno jaje i prezle je klasična varijanta pohovanja. Često prženje različitih ćuftica, mesa, ribe itd. ide samo sa valjanjem u prezle. Osim kod prženja, prezle se koriste i kao element za učvršćivanje različitih sosova, gratina, pečenih jela, a može i da se posipa odozgo da bi se dobila hrskava korica. Ako pomešate fine mrvice sa različitim suvim ili svežim začinima, možete da dobijete neverovatno aromatičnu smesu koju ćete da koristite čak u salatama i za posipanje jela od povrća.

Možete da napravite aromatične i ukusne prezle tako što u 1 šolju hlebnih mrvica dodate trećinu kašičice soli, malo aleve paprike, bibera i belog bibera, suv bosiljak ili čubar. Italijanske aromatične prezle se pripremaju dodavanjem suvog peršuna, suvog bosiljka, suvog ruzmarina, žalfije, majčine dušice i malo soli. U prezle možete da dodate i druge različite začine - kačkavalj, biljno ulje kao što je maslinovo ulje i ceo spektar svežih začina. Posebno interesantan ukus prezle dobijaju kad su pomešane s egzotičnim začinima kao što su kari, kurkuma i muskatni oraščić.

Pripremanje prezli

Spremanje domaćih prezli je izuzetno lako. Za tu svrhu neophodno je da imate nekoliko parčića starog hleba koji treba da prepečete u rerni, nakon toga čekate da se ohlade i da ih izmrvite. Najlakše je da koristite multipraktik - jednostavno spustite parčiće suvog i zapečenog hleba i pasirate i blendirate na kratko. Što duže ostavite mašinu da radi toliko ćete finije mrvice dobiti.

Druga varijanta je da stavite komadiće hleba u najlon kesu i pomoću oklagije ili tučka za meso ili drugog velikog i teškog predmeta da ih izmrvite. Ako koristite kuhinjsku oklagiju jednostavno je pomerajte napred nazad uz pritisak. Hlebne mrvice možete da napravite od svake vrste hleba koga imate pri ruci. Imajte u vidu da će se od svakog različitog hleba dobiti malo drugačiji ukus. Možete da napravite dve vrste mrvica - od svežeg i od suvog hleba.

Ako želite da naravite sveže, mekše hlebne mrvice neophodno je opet da koristite stari hleb. Razlika je što nema potrebe da ga pečete, već jednostvano da stavite parčiće na sat-dva na vazduh, da se osuše. Koristite sredinu kriški i naseckajte ih velikim nožem ili ih opet stavite u multipraktik.

Od 3 kriške hleba dobije se oko 1 šolja svežih mrvica. Ako meljete 3 kriške prepečenoh i osušenog hleba dobićete dosta manju količinu - između polovine i dve trećine šolje. Razlog za tu razliku je u većoj količini vlage koja daje obim svežem nepečenom hlebu. Za 1 šolju svežih mrvica neophodno vam je oko 4-5 kriški.