Margarin je veštačka zamena za prirodne životinjske i biljne masti. U suštini, u sam magrarin ulaze razne materije koje su dobijene sintetičkim putem. Nakon masovnih reklama tokom prošlog veka, margarin postaje najviše korišćena namirnica na svetskom planu. Tokom poslednjih 10 godina se već govori i o štetnosti ovog proizvoda.
Upravo zbog ove činjenice se većina proizvođača trudi da ovaj proizvod poboljša putem obogaćivanja raznim vitaminima, mešanjem sa prirodnim mastima, itd. Danas se margarin proizvodi samo od raznih životinjskih ili biljnih masti i često se meša sa obranim mlekom, solju i emulgatorima. Postoje i proizvodi u kojima 100% preovlađuju biljne masti.
Istorija margarina počinje 1869. godine sa francuskim hemičarem, koji je pokušavao da napravi preparat za pranje, a u stvari je dao osnovu za to što se danas koristi za mazanje hleba. U to vreme je margarin bio odlična zamena za skupi maslac, koji je bio deficitaran zbog epidemije kuge.
Postoji i romantična varijanta istorije za nastanak margarina prema kojoj je tokom 60-tih godina 19. veka francuski imperator Napoleon III obećao nagradu onome koji pronađe dobru zamenu za maslac i koju će takođe moći da koristi vojska. Francuski hemičar Ipolit Mež - Moris je stvorio materiju sa nazivom "oleomargarin", pa joj se naziv kasnije skratio na - margarin.
Iz Francuske se "revolucionarno otkriće" širi do SAD, ado 1873. godine je biznis sa zamenama za maslac bio veoma uspešan. Od sredine 80 - tih godina 19. veka vlada SAD uvodi porez od 2 centa po pakovanju, kao i skupu licencu za proizvodnju i prodaju margarina. Pojedine države polako počinju da traže da bude jasno navedeno da margarin ne predstavlja pravi maslac.
Burna istorija prihvatanja i neprihvatanja margarina kao korisne namirnice prolazi kroz razne faze, poricanja, zabrane, reklame pargarina, da bi se stiglo do danas kada je ovaj proizvod jedan od najprodavanijih namirnica za mazanje u nekim delovima sveta.
Poreklo naziva za margarin potiče iz grčkog i znači "biser", jer je u početku bio tvrd, beo i sjajan. Margarin se proizvodio od goveđe masti, mleka i komadića ovčijeg i kravljeg vimeta. Postepeno su počele da se koriste i biljne i riblje masti. Kako hemija napreduje, tako se dodaju i razni dodaci za poboljšanje njegovog izgleda, sposobnosti da se maže i za bolju aromu.
Kako bi se sačuvao od prekomernog topljenja, margarin se tretira tako što mu se dodaju atomi vodonika i molekuli masti, koji ga čine jačim i povećavaju mu temperaturu topljenja. Hidrogenizovan margarin se ne kvari, ne može da užegne, pa čak nije privlačan ni insektima ili štetočinama.
Kako se proizvodi margarin
Veliki broj vrsta margarina na tržište se pojavljuju kao polunezasićena (tečna) ulja, koja su dobijena od različitih biljnih izvora, kao što je to kukuruz, suncokret, kikiriki, itd. Kada se očiste, kako bi se pretvorili u čvrstu masu, ta ulja se zagrevaju do veoma visoke temperature i pod pritiskom. Nakon toga se dodaje vodonik (hydrogen) u smesu, obavezno u prisustvu nikala i aluminijuma, kao katalizatora. Molekuli vodonika se povezuju sa vodonikom i dobija se čvrsta masna smesa, tzv. margarin.
Prvobitni oblik te smese je tamne boje i veoma neprijanto miriše. Kako bi se dobio margarin, onakav kakav se može naći u prodavnicama, on mora da prođe kroz proces beljenja (sličan kao beljenje kod samog pranja), bojenje, dodavanje konzervanasa, parfemisanje i ponekada uključuje i dodavanje vitamina.
Na kraju, da bi se od ulja dobio margarin, ono mora da prođe kroz proces hidrogenizacije, u kojem se neke od polunezasićenih (tečnih) masti hemijskim putem pretvara u zasićene (tvrde). Ovaj proces pretvara i blagotvorne "cis" - masne kiseline u nikako korisne "trans" - masne kiseline, koje su prava opasnost za čovekovo zdravlje.
Sastav margarina
Margarin sadrži malo zasićenih masti i često ima manje kalorija od maslaca. Smatra se dobrim izvorom vitamina A i E, kao i esencijalnih masnih kiselina. Osobe koje često konzumiraju margarin, više vole da jedu margarin nego maslac, jer margarin kao zamena ima manje mastan i laganiji ukus.
Nažalost, proces hidrogenizacije stvara trans masti u margarinu, a njih čovek ne može pravilno da usvoji. To vodi do stimulacije ljudskog tela da proizvodi holesterol. U margarinu se takođe mogu naći i tragovi otrovnih metala, koji su korišćeni tokom procesa.
Pristustvo nikla u proizvodnji margarina predstavlja zastrašujuću činjenicu, a hemičari su kategoričnog mišljenja da se nikl ne može u potpunosti filtrirati, nezavisno koja se metoda koristila. U proizvodnji margarina se nikl rasprašuje na mnogo male čestice. Procenat sadržaja nikla u margarinu varira od 0.5 do 1%. Jeftina metoda proizvodnje je još zastrašujuća - koristi se ravna smesa nikla i aluminijuma, međutim, da bi imala jači efekat, koriste se veće količine od 1 do 10% po gramaži proizvoda.
100 g margarina sadrži:
719 kalorija, 0.9 g belančevina, 0.9 g ugljenih hidrata, 8. 5 g masti.
Odabir i čuvanje margarina
Birajte margarin na čijem pakovanju je jasno naznačena informacija o proizvođaču i roku trajanja. Čuvajte ga u dobro zatvorenom pakovanju ili kutiji u frižideru.
Margarin u kulinarstvu
Margarin se u kulinarstvu koristi kao i ostala ulja i masti. Pojedine vrste margarina nisu nimalo pogodne za prženje, jer se ne mogu u potpunosti otopiti i dosta prskaju pri prženju. Kao alternativa kravljem maslacu, margarin može poslužiti za pravljenje skoro svih vrsta kolača i keksova, za čije pravljenje su potrebne masti. Hteli ili ne, mi često konzumiramo margarin kada jedemo neki čips ili neku prerađevinu.
Veliki deo namirnica u prehrambenoj industriji se proizvode sa hidrogenzovanim mastima - kolači, keks, čips, poslastičarski proizvodi, polufabrikati, itd. Zato je bolje da razmislite sledeći put kada nekom detetu dajete napolitanku ili čips.
Štetnost margarina
Transmasne kiseline smanjuju dobar holesterol, što znači da masti koje se dobijaju hidrogenizacijom su dosta štetnije od zasićenih masti, koje svi specijalisti deklarišu kao štetne. Postoje dokazi da transmasti mogu izazvati bioakumulaciju u telu, budući da sistem za varenje i ne zna šta treba da radi sa njima. Posledica toga, koja je ujedno najbezopasnija, jeste gojaznost.
Upotreba hidrogenizovanih namirnica se dovodi u vezi sa dijabetesom, konorarnom bolešću srca i gojaznošću. Svi eksperti su jednoglasni da čovek treba da ograniči konzumaciju hidrogenizovanih namirnica ili makar da ih izbegava, ako je moguće, kako bi se smanjio izlaganje transmastima. Ljudi treba da se hrane zdravo i da unose zdrave masti, kako bi se zaštitili od neželjenih efekata i raznih bolesti.
Hidrogenizacija podrazumeva brzo zagrevanje i dalju preradu ulja, pa se tako uništavaju svi minerali i vitamini, što takođe utiče na sastav proteina. Osim osnovnih masnih kiselina (Essential Fatty Acids) se ponekad pretvaraju u antagonistične sastojke - umesto da su korisne, one su štetne.
Prema naučnim radovima dr. Hugh Sinclair-a, načelnika laboratorije za ishranu čoveka na Oksfordskom unverzitetu, nedostatak ovih masnih kiselina (doprinosi razvoju nervnih, srčanih oboljenja, ateroskleroze, kožnih oboljenja, artritisa i raka".
Nikl, kojiučestvuje u procesu prozivodnje margarina, pa čak i u minimalnim dozama, je kancerogen. Takođe, metali koji nisu svojstveni ljudskom telu, kao što je i sam nikl, razlog su za pojavu ateroskleroze.
Komentari