Barbadoski oraščić /Jatropha curacas/ je cvetna otrovna biljka iz porodice mlečika /Euphorbiaceae/, gde pripadaju i značajne kulture poput ricinusa /Ricinus communis/. Barbadoski oraščić je počasni član roda Jatropha, koji obuhvata oko 170 vrsta žbunova i drveta.
Barbadoski oraščić se može sresti i sa nazvinima Barbados nut, purging nut, pshysic nut ili JCL. Ova biljka potiče iz Južne Amerike. Može se sresti u Meksiku i drugim mestima u svetu, gde preovladava sutropska i tropska klima. Biljka raste u vidu žbuna ili sitnog drvet i može dostići do 6 metra visine. Ona je zimzelena biljka i izdržljiva na suvu klimu. To znači da se ona može gajiti čak i u pustinji.
Barbadoski oraščić ima jarkozelene oštre listove, koji su srcolikog oblika. Njihova dužina varira od 6 do 35 cm, a širina između 6 i 30 cm. Cvetovi ove biljke se dele na muške i ženske. Mogu biti crveni ili narandžasti. Plodovi su nalik kapsulama. Podsećaju na zelene orahe i njihova dužina može biti od 2.5 do 4 cm. Plodovi barbadoskog oraščića se mogu brati u jesen ili tokom zimskih meseci. Oni se lupaju kao orasi, a unutra se mogu videti 2 ili 3 velike semenke.
Ta semena sadrže oko 30-40% ulja. One se mogu koristiti kada plodovi počinju da dobijaju žutu boju. Semenke barbadoskog oraščića su danas veoma cenjene, budući da se koriste za proizvodnju biogoriva. To je razlog zašto se broj sadnica ove biljke tokom poslednjih 7 godina znatno povećao. Ova biljka se najčešće koristi za dobijanje biogoriva, budući da uspeva i na siromašnom zemljištu.
Sastav barbadoskog oraščića
Semenke barbadoskog oraščića sadrže veliki broj hemijskih jedinjanja, kao što su to zasićene i nezasićene masne kiseline. One još sadrže i saharozu, rafinozu, stahiozu, glukozu, fruktozu i proteine. Ulje ovih semenki sadrži i oleinsku i linolnu kiselinu, kurkazin, kurcin, arahidinsku kiselinu, mistrinsku, palmitatsku i stearinsku kiselinu.
Gajenje barbadoskog oraščića
Barbadoski oraščić se gaji na mestima sa tropskom i sutropskom klimom. Ova biljka se razmnožava putem semenki ili reznica. Ako se koriste semenke, onda su rezultati znatno sporiji, pa se zbog toga preferiraju reznice.
One se mogu posaditi na bilo kakvom zemljištu, uključujući i slano tlo. Do nedavno se smatralo da i kamenito tlo nije problem za razvoj ove biljke, međutim, poslednja ispitivanja su dokazala da uspeh u razvoju i gajenju ove biljke na takvim mestima nije učinkovito.
Zato stručnjaci preporučuju lagano i hranljivo zemljište. Jatropha curcas voli toplo vreme i sunčevu svetlost. Uspešno raste na temperaturi oko 30 stepeni, ali može podneti i više temperature. Nije joj potrebno preveliko polivanje. Čak i da se ne poliva određeno vreme, može preživeti, jer raspolaže odlično razvijenim korenskim sistemom, koji može stići do vode koja se nalazi duboko u zemljištu.
Ipak, kada su velike vrućine, preporučuje se pulverizacija listova. Đubrenje može biti 2-3 puta godišnje. Upotreba pesticida je neophodna zbog sklonosti barbadoskog oraščića ka gljivicama. Ova biljka ne počinje odmah da daje plodove. Obično je potrebno da prođu 2-3 godine.
Koristi od barbadoskog oraščića
Barbadoski oraščić nije biljka koja se ceni samo u proizvodnji bionafte, već se ona dosta ceni i u medicini. Različiti delovi biljke se koriste za proizvodnju različitih preparata.
Smatra se da listovi barbadoskog oraščića mogu pomoći kod krasta i kod reume. Koriste se i kod nekih tumora. Sok od listova se koristi kod ujeda ose ili pčele.
U Indiji se listovi koriste ne bi li se oterali insekti od domaćih životinja. Listovi se mogu koristiti i kod bolova u mišićima. Čaj od listova se koristio za snižavanje visoke temperature. Postoje podaci da se isti čaj koristio i kod žutice i gonoreje.
Semenke su se preporučivale kod kostipacije i kao sredstvo za detoksikaciju. One su se koristile i za izazivanje povraćanja. Nekoliko semenki se mogu staviti u prostoriju gde ima pacova ili miševa i uspešno će oterati ove glodare.
Ulje barbadoskog oraščića pomaže kod kožnih problema i ujeda insekata. Deluje antibakterijski i prouzrokuje efekat zagrevanja.
Čaj od kore drveta se daje osobama sa reumom i leprom. Koreni barbadoskog oraščića se u nekim kulturama koriste protiv zubobolje, krasti i glista.
Razni narodi su ovu biljku koristili n različite načine i za različite probleme, gde spadaju čir na želucu, temperatura, tetanus, ćelavost, kožne upale, površinske opekotine, dijareja.
Korenje biljke nikako ne treba zanemariti. Ono učestvuje u pravljenu protivotrova koji se koristi za ujed zmija.
Štetnost barbadoskog oraščića
Kao što smo na početku rekli, barbadoski oraščić je otrovan i zato bi trebalo biti veoma oprezan sa njom. Obavezno je da se ruke peru pri svakom kontaktu sa ovom biljkom. Ona se, takođe, ne sme koristiti bez znanja i saveta kompetentnog lica.
