Da li je margarin kancerogen?

Margarin

Margarin je opšti naziv za zamenu maslaca. Ne zna se tačko kada je napravljen ovaj proizvod. Validna je istorija da je šezdesetih godina 19 veka francuski imperator Napoleon III objavio nagradu za onog ko napravi zadovoljavajuću zamenu za maslac, koja se može koristiti od strane vojske i nižih slojeva. Francuski hemičar Ipolit Mež-Moris pravi sastojak koji je nazvao "oleomargarin", kasnije je ime skraćeno na "margarin".

Margarin se zasniva na procesu proizvodnje hidroagenizacije, koja je napravljena od strane pronalazača sa ciljem proizvodnje sapuna. Ubrzo nakon otkrivanja margarina, on dobija sve veću popularnost. Iz Francuske se seli u SAD, a do 1873 godine biznis sa zamenom maslaca je bio veoma uspešan.

Od sredine osamdesetih godina 19 veka, državna uprava SAD-a uvodi porez od 2 centa za funtu, kao i skupu licencu za proizvodnju i prodaju margarina. Neke države počinju da traže da on jasno bude obeležen kako se ne bi predstavljao kao pravi maslac.

Istorija prolazi kroz različite faze, odbacivanja, poboljšanja, zabrana i reklama za mardarin, da bi se stiglo do danas, kada je ovaj proizvod najprodavaniji za mazanje u nekim delovima sveta. Njegova proizvodnja se danas zasniva na velikom broju životinjskih ili biljnih masti i često se meša sa nemasnim mlekom, solju i emulgatorima.

Da li je margarin kancerogen?

Mnogo popularnih proizvoda za mazanje danas su mešavina margarina i maslaca - nešto što je dugo vremena bilo nezakonito u SAD-u i Australiji, kao i u drugim delovima sveta. U SAD-u na promer, 1930 godine, jedan čovek je upotrebljavako prosečno više od 8 kg (18 funca) maslaca i malo više od 900 g (2 funte) margarina. Pred kraj 20 veka jeda prosečan amerikanac je upotrebljavao malo manje od 1.8 kg (4 funta) maslaca i blizu 3, 6 kg (8 funta) margarina.

Sigurno se i sami pitate da li je margarin korisna hrana i kakve su eventualno koristi/štete na ljudsko zdravlje.

Na primer ulje ili druga masnoća od povrća je rečna. Da bi se pretvorilo u tvrdu masu, potrebno je da su ugreva na mnogo visokoj temperaturi pod pritiskom.

Nakon toga se ubacuje vodonih (hydrogen) u smesu u prosustvu nikla i aluminijuma kao katalizatora. Molekuli vodonika se vezuju za ugljenik i daju tvrdu masu koja se zove margarin.

U svom originalnom obliku ova masa je tamna i miriše veoma loše. Da bi se dobio margarin koji kupujemo u prodavnicama, prolazi se kroz proces izbeljivanja (slično kao izbeljivanje kod pranja), bojenje, dodavanje konzervanasa, parfema i ponekad dodavanje vitamina.

Međutim, ostaje nekoliko glavnih problema kada govorimo o margarinu kao kompletnoj hrani.

Ulje

Prvi je povezan sa suštinom hidrogenizacije - žestoko ugrevanje i naknadna prerada ulja uništava sve vitamine i minerale i menja sastav proteina.

Drugo, esencijalne masne kiseline (Essential Fatty Acids) su promenjene i nekad su čak pretvorene u antagonistične sastojke, tj. umesto korisnih, postale su štetne. Prema naučnim radovima Dr Hugh Sinclair šefa laboratorije za ishranu čoveka na Univerzitetu Oksford, nedostatak ovih masnih kiselina "doprinosi nervnim oboljenjima, srčanim oboljenjima, aterosklerozi, kožnim bolestima, artritisu i raku".

Treći ozbiljan problem prilikom konzumiranja margarina - dobijena supstanca ne može da se prepozna od tela. Tako da ga ono tretira kao strani predmet i količina koja se ne izbaci se odvaja u masne ćelije. Jedini efekat od tih mast, osim lošeg zdravlja je povećanje masnoće.

Četvrti ogroman problem je postojanje nikla u procesu proizvodnje, koji ostaje u margarinu. Prema hemičarima nikl ne može potpuno da bude filtriran, nezavisno od metode koja se koristi. Prilikom proizvodnje margarina nikl se rasprzuje izdrobljen na mnogo malih čestica.

Sadržaj u procentima je od 0, 5 do 1 posoto. Jeftina metoda proizvodnje je još više zastrašujuća - koristi se jednaka količina nikla i aluminijuma, kod koje je efekat korišćena količina da se poveća od jedan do deset posto od težine proizvoda.

Prema specijalisti dr Henry A Schroederu, nikl čak i u malim dozama je kancerogen. Još više što metalini koji nisu svojstveni ljudskom telu, kao što je nil, su istraženi i ustanovljeno je da izazivaju aterosklerozu.

Jedan metal može da zameni drugi i da ga izbaci iz biološkog sistema, tako da postoji velika verovatnoća da se nikl takmiči sa drugim, ustvari esencijalnim, metalom iz sistema enzima tela i da doprinosi nedostatku vitamina B6, smatra doktor.

Pogledaj više

Rejting

5 0
4 0
3 1
2 0
1 0
Oceni:

Komentari

Pošalji