Iako limun ne spada u omiljenu namirnicu za užinu, on je pravi izbor kada hoćemo da istaknemo aromu pojedinih jela. Dostupan je tokom cele godine, a sezona mu je u maju, junu i avgustu.
Limun je okruglog oblika sa žutom korom unutra, koja je podeljenja na 8 do 10 delova.
Latinski naziv za limun je Citrus limon i iako je kiselkastog ukusa, limun je neverovatno osvežavajuće voće. Dve osnovne vrste limuna su Eureka i Lisabon, ali postoje i one vrste koje su slatkog ukusa. Primer ove vrste je limun Majer, koji je sve popularniji u restoranima i prodavnicama.
Limun je mešavina limete i citrusa i prvo se pojavio u Kini i Indiji, gde se gaji više od 2 500 godina. u Evropu su ga prvi put doneli Arapi, koji su ga doneli u Španiju u 11. veku. Danas su glavni proizvođači limuna SAD, Španija, Grčka, Izrael i Turska.
Sastav limuna
U limunu ima velikih količina vitamina C i limunske kiseline koja i daje poznatu kiselost ovom citrusnom voću. U limunu takođe ima i vitamina B5 i B9, a bogat je i kalijumom i magnezijomom. Limun sadrži i materiju limunin, koja najviše ima u kori, ali se može naći i u soku.
100 g limuna ima 88.9 g vode, 1 g proteina, 0. 30 g masti, 9.32 g vodonika, 2.8 g vlakana, 26 mg kalcijuma, 8 mg magnezijuma, 53 mg vitamina C, 0.01 mg niacina, 138 mg kalijuma, 2 mg natrijuma i 16 mg fosfora.
Odabir i čuvanje limuna
- Birajte limun koji ima tanju koru, jer je ovakav limun sočniji.
- Birajte žute limune, jer oni koji imaju zelenkastu boju nisu dovoljno zreli i imaće veoma kiseo ukus.
- Limun se može čuvati na sobnoj temperaturi oko nedelju dana. Ako hoćete da vam traje duže, možete ga čuvati u frižideru, gde će trajati oko mesec dana.
- Sok od limuna se može čuvati u najlonskim kesama u frižideru.
Limun u kulinarstvu
Plod limuna, kao i sama kora imaju široku upotrebu u kulinarstvu, a najviše u poslastičarstvu. Koristi se kao sastojak mnogih osvežavajućih napitaka, bombona, kremova, kolača. Osim toga, sok od limuna može zameniti sirće u salatama.
Odavno se zna da limun može sačuvati ukus voća i povrća. Kada se iseče, svako voće ili povrće može zbog kontakta sa vazduhom da potamni. Kako bi se taj proces sprečio, dovoljno je da se voće i povrće premaže kriškom limuna ili samo da se malo prelije sokom od limuna.
Kriške limuna su neizostavni deo čajeva i drugih biljnih napitaka. Sveža limunada od limuna i leda je jedna od napopularnijih letnjih osveženja.
Koristi od limuna
Limun i limeta sadrže jedinstvena jedinjenja flavonoida, koja imaju antioksidanta i antikancerogena svojstva. Osim što tzv. Flavanol glycosides sprečava razmnožavanje ćelija raka, on ima i antibiotks asvojstva. U nekim predelima Zapadne Afrike, gde je kolera česta pojava, obavezno je da se pije sok od limete i da bude uključen u redovnu ishranu. Naučnici su otrkili da to sprečava širenje zaraze.
Osim jedinstvenih fitonutrijenata, limun i limeta su neverovatan izvor vitamina C, koji je jedan od najvažnijih prirodnih antioksidanata. Vitamin C se kreće kroz celo telo čoveka, neutrališući sve slobodne radikale i štiteći organizam od razvoja bolesti kao što je to ateroskleroza, upalni artritis i dijabetes sa srčanim bolestima.
Na osnovu sprovedenih istraživanja i laboratorijskih testova na ćelijama čoveka, tzv. limonoidi koji se nlaze u limunu i limeti su se pokazali kao efikasno sredstvo u lečenju raka usta, kože, pluća, grudi, želuca i debelog creva. Limonin, koji se nalazi u ovom voću (vrsta limonoida) je približne količine kao vitamin C i ima dugotrajno dejstvo. U poređenju sa drugim prirodnim antikancerogenim sredstvma, kao što su to fenoli u zelenom čaju i čokoladi, koji mogu biti aktivni u tlu od 4-6 sati nakon prijema, limonin ponekad može ostati u telu i do 24 sata nakon unosa!
Kako bi sadržali što više antioksidanata, birajte voće koje je u potpunosti sazrelo. Što su zreliji, pa čak i kad stignu do faze da se kvare, to više sadrže antioksidanata u sebi.
Štetnost limuna
Limun i limeta su retko voće koje sadrži oksilate - prirodne materije koje se nalaze u biljkama. životinjama i čoveku. Kada se poveća koncentracija oksilata u telesnim tečnostima, oni se kristališu i mogu izazvati neke zdravstvene probleme. Iz tog razloga, osobe koje imaju probleme sa bubrezima ili žuči bi trebalo da budu oprezni kada je konzumacija ovog voća u pitanju.
Ulepšavanje sa limunom
Najvažniji kozmetički efekti limuna su izbeljivanje i regulisanje sekrecije masne kože. Limun je veoma dobro sredtsvo protiv bakterijskih i virusnih zapaljenja, omekšava grubu kožu i pomaže kod zarastanja ispucale kože. Limun je prirodno sredstvo za posvetljivanje kose, kojoj takođe daje i neverovatan sjaj. Uklanja perut, ojačava nokte i spada u jedno od najboljih sredstava za negovanje zdrave i lepe kože ruku. Ima anticelulit efekat.
Mršavljenje sa limunom
Sok od limuna je jedno od najdelotvornijih sredstava za čišćenje organizma i održavanje tonusa. Limun je deo pojedinih dijeta, jer je veoma koristan, čisti jetru, neutrališe holesterin u krvi i uklanja suvišne materije iz organizma. Limun poboljšava varenje, a topla voda sa limunom kada se pije na prazan stomak topi kilograme, pa čak i da se ne vodi neka striktna dijeta. Dijetolozi savetuju da se konzumira makar pola limuna dnevno - u salati ili čaju.
