Lignje

Lignje

Jedan od omiljenih morskih plodova - lignje (Loligo spp., Loliginidae) su dijetetska i ukusna namirnica, nezavisno od načina na koji se spreme. Ovi mekušci imaju, kako i sama vrsta kojoj pripadaju kaže, melo telo, sa unutrašnjim oklopom, a dužina im varira od 2.5 do 215 cm. Meso je nežno, žilavo i slatko. Lignje su blizak rođak, nimalo manje ukusnom, oktopodu i ostrigama.

Poznato je da postoje preko 350 vrsta lignji, a većina njih obitava u plitkim primorskim vodama ili žive na manjim dubinama, ispod površina okeana, mora ili jezera.

Lignje (Teuthida) pripadaju redu mekih glavonožaca. Imaju 8 kratkih i 2 duža pipka, a na svima se nalaze pijavke. Vrste koje žive na velikim dubinama po koži imaju svetlucave šare. Tela lignji imaju oblik torpeda.

Lignje imaju veoma razvijeno čulo vida i mogu da promene boju, kako bi se uklopile sa sredinom u kojoj se nalaze - često su prošarane belim, braon, roze i crvenim tačkama. Odličan vid pomaže lignjama da uspešno love. Kada ih napadu, one izbacuju materiju nalik mastilu, kako bi mogle da zbune neprijatelja.

Kolosalna lignja (Mesonychoteuthis hamiltoni) je najkrupnija vrsta lignje i najveći beskičmenjan na svetu. Može dostići dužinu i do 14 m. Lignje se hrane tako što plen zgrabe dugim pipcima i privuku ga kraćim pipcima i tako ga čvrsto drže dok ga ne pojedu. Druga krupna vrsta lignje je džinovska lignja (Architeuthis dux), koja ima samo pipke, dok kolosalna lignja ima i izrasline po pipcima.

Lignje u salati

Lignje su još od davnina popularna namirnica Starog kontineta, takođe su popularne i u Japanu. Ljudi su još u dalekoj prošlosti lovili lignje ne samo zbog njihovog ukusnog mesa, već i zbog mastila koje im koristi kao zaštita. U srednjem veku se isto mastilo koristilo za pisanje, a odatle im potiče i latinski naziv - calmarius, što znaći - pisaći.

Sastav lignji

Lignje spadaju u dijetetske namirnice, koje su bogate proteinima i imaju veoma nizak sadržaj masti. Čak i pohovane, lignje sadrže mnogo manje masti u poređenju sa glavnim vrstama crvenog mesa. Takođ, lignje su odličan izvor selena (38 mkg) i vitamina B12 (1, 1 mkg), vitamina B2, B3, kao i minerala - fosfor i cink. Lignje su jedna od retkih namirnica koje dolaze iz mora, a imaju visok sadržaj holesterola. Lignje su bogate i jodom, vitaminima C, PP i E.

100 g svežih lignji ima:

Kalorije: 92 kkal

Kalorije od masti: 12 kkal, Masti : 1 g, Omega-3 masne kiseline: 0.6 g, Holesterol: 233 mg, Proteini: 16 g, Ugljeni hidrati: 3 g, Natrijum: 44 mg.

Jelo sa lignjama

Odabir i čuvanje lignji

Ako lignje kupujete na pijaci, uverite se da su sveže - obratite pažnju da su im pipci deblji, a meso da ima jarku boju, svakako ne treba da bude nimalo providno. Mesnjatije lignje su dosta ukusnije. Lignje treba da su sjajne i vlažne. Ako ih kupujete cele, oči treba da im budu svetle, a ne mutne, kao i kod drugih riba i morskih plodova.

Ako su lignje sveže, one će imati blagi miris morske vode, a ne ribe. Membrana, koja prekriva telo lignje je siva (a ne ljubičasta ili roze). Žive lignje imaju poluprovidnu boju, ali kada se ulove, one menjaju boju u crvenu, roze, braon, plavu ili žutu.

Telo lignje može biti malo izbrazdan ili isečen na kolutiće, a mogu se dinstati, kuvati ili pržiti. Pipci se mogu iseći i na komadiće. Kada lignje kupujete zapakovane, proverite rok trajanja i vrstu konzervanasa koji su se dodavali.

Na tržištu se mogu naći sledeći proizvodi od lignji:

- cele lignje - obično se prodaju ohlađene, prekrivene ledom ili dobro zamrznute.

- kolutići lignji - široko rasprostranjeni, a obično se mogu naći gotovi, upakovani i zamrznuti. Mogu se naći u skoro svim prodavnicama.

- sterilizovane lignje - mogu se naći u teglama, marinirani i često se koriste za salate.

Kulinarska upotreba lignji

Meso lignji je belo, glatko, malo i gumeno. Nakon kulinarske obrade ukus lignji je veoma dobar. Obično se lignje spremaju na grilu, pohuju se, peku se u foliji, kuvaju na pari ili u ekspres loncu. Lignje imaju najbolji ukus kada se ne spreme u potpunosti, tj. kada se termički ne obrade skroz. Glavno pravilo je da termička obrada lignji bude minimalna.

Ako imate cele sveže lignje, prvo uklonite providnu hrskavicu sa unutrašnje strane. Odvojite glavu od tela, a nakon toga i pipke sa glave. Dobro operite i osušute pipke, pre nego što počnete sa spremanjem. Kod čišćenja vodite računa da ne pukne kesa sa mastilom, jer će se tako obojiti i meso, a i vi.

Kolutovi od lignje

Važno je da ljubičastu skramu uklonite (ako to već nije urađeno), pa nakon toga ih osušite i isecite na kolutove debljine oko 1 cm, a pipke možete ostaviti cele. Ako su veći, prepolovite ih.

Ako hoćete da pohujete ili pržite lignje, pvo ih uvaljajte u namirnice za pohovanje, pa ih zatim stavite da se prže u dubok tiganj, sa mašću oko 1.5 cm u tiganju. Veoma je važno znati da lignje ne smeju da se preprže, inače postaju žilave - prže se samo dok ne porumene, a meso ne sme da postane braon.

Lignje su ukusne u bilo kakvom obliku - sa paradajz sosom, aromatičnom testeninom ili običnim garnirom od povrća. Ako lignje naručite u nekom restoranu, najbolje bi bilo da ih kombinujete sa Sovinjon blano - ovo vino se odlično slaže uz ovu morsku hranu. Predlažemo vam jedan proveren i lak recept za lignje:

Recept za marinirane lignje u aromatičnom sosu

lignje - 2 komada, očišćene, Za Marinadu: sveže mleko, voda, so - po ukusu, biber - mleveni, po želji. Za aromatični sos: maslinovo ulje - 100 ml, limun - 3o g, mirođija - 1/2 veze, beli luk 2-3 čena, biber, bosiljak, origano - 1-2 prstohvata, po želji.

Način pripreme: Očišćene lignje isecite na kolutove i potpoite u marinadi od 50% vode i 50% svežeg mleka i dodajte so po želji. Dok se mariniraju, napravite aromatičan sos, tako što sve sastojke pomešate u odgovarajućoj posudi i pasirae dok ne dobijete homogenu smesu. U zagrejanom tiganju stavite nekoliko kapi ulja i stavite lignje da se prže, dok ne dobiju blagu crvenkastu boju. Zatim dodajte nekoliko kašika aromatičnog sosa i polako promešajte, dok tečnost iz tiganja ne ispari. Poslužite marinirane lignje sa aromatičnim sosom sa svežim povrćem.

Koristi od lignji

Lignje su korisne kod pojedinih oboljenja štitne žlezde, zbog svog visokog sadržaja joda. Konzumacija lignji predstavlja dobru profilaktiku protiv oboljenja krvnih sudova i srca. Materije koje se nalaze u ovom morskom delikatesu daju veću elastičnost krvnim sudovima, pa ih čine jačim i povećavaju sposobnost kapilara da se skupljaju. Meso lignji je veoma korisno za sprotiste i one koji žele da povećaju svoju mišićnu masu.

Lignje poboljšavaju rad sistema za varenje, a njihovo meso ne sadrži purine, koji bi mogli da negativno utiču na proces razmene materija. U kombinaciji sa drugim namirnicama, lignje stimulišu proizvodnju želudačnih sokova. Osim toga, meso lignji povećava apetiti i blagotvorno utiče na rad creva.

Niz ispitivanja je pokazalo da lignje deluju dobro kada je skleroza u pitanju. Stimulišu mentalne aktivnosti i poboljšavaju pamćenje.

Štetnost lignji

Lignje spadaju u lagane namirnice, ali se ne preporučuju osobama koje su alergične na morske plodove. Poželjno je da budete pažljivi kada je sadržaj lignji u pitanju, pogotovo kada kupujete polufabrikate - zamrznuto i gotovo meso, spremno za pohovanje. Ako ste alergični na gluten ili jaja, onda vam se ovakve namirnice ne poreporučuju. Obratite pažnju na spisak, količinu i vrstu emulgatora u ovakvim namirnicama.

Facebook
Omiljeno
Twitter
Pinterest

Rejting

5 1
4 0
3 0
2 0
1 0
Oceni:

Komentari

Pošalji

Popularni članci danas