Divlji jam (Dioscorea villosa), poznat još kao meksički sladak krompir, predstavlja divlju biljku koja se sreće pretežno u Severnoj Americi. Divlji jam je puzeća biljka, debelog grudvastog korenja i uvijenog stabla do 6 metara visine. Stabala je mnogo, ali nisu razgranata. Biljka cveta u muške i ženske cvetove, koji su mali i bledo zeleni.
Divlji jam je korišćen kao lek od pre minimum 2000 godina u Japanu, Kini i jugoistočnoj aziji. Kao i kod niza biljaka, koren se konzumira kao povrće u Aziji. Lokalci ga konzumiraju kuvanog, prženog, u rerni, na roštilju, čak može i da se dimi.
Sastav divljeg jama
Korenje biljke sadrži tanine, fitosterole, saponine i skrob. Divlji jam je veoma dobar izvor diosgenina koji se prerađuje dok se ne dobiju hormoni, koji se koriste u medicini. Sadržaj vitamina C i B6 takođe je veoma visok.
Izbor i čuvanje divljeg jama
Divlji jam može da se kupi u specijalizovanim prodavnicama u obliku eksrakta i dodatka ishrani. Kapsule se čuvaju na suvom i hladnom mestu, daleko od domašaja dece.
Kuvanje divljeg jama
Lokalci konzumiraju divlji jam kuvan, pržen, u rerni, na roštilju, čak može i da se dimi. Ima blago lepljivu konzistenciju. Dodaje se u najrazličitije supe i čak u slatkiše. Opšte uzev, konzumira se na isti način kao običan krompir. Kod nas se sreće jedino u obliku dodatka ishrani.
Predlažemo vam bneverovatan recept za salatu sa divljim jamom.
Neophodni sastojci: 1 kormpir i 1 šargarepa, 1 vezica spanaća, 2 struka celera, 1-2 čena belog luka, 2 lovorova lista, 200 g graška u konzervi, 2 šolje sirovih semenki sunockreta, pola glavice luka, 1 kašika sirćeta i dve trećine kašike dižonskog senfa, maslinovo ulje, so, biber.
Način pripreme: skuvajte šargarepu, krompir, celer i spanać. Zagrejte tiganj i propržite suncokretove semenke, beli luk i lovorov list. Nakon što dobiju zlatastu boju sipajte sirće. Luk se dinsta odvojeno i pomeša se sa snefom. U posudu se iseče povrće, dodaje se luk i dresing od suncokreta.
Koristi od divljeg jama
Zdravstvene koristi od divljeg jama su određene visokim sadržajem glikozida saponina i njegovog proizvoda diosgenina. Saponin se s jedne strane pretvara u steroidna jedinjenja, koja izvode važne funkcija kao što je dehidroepiandrosteron (DHEA).
DHEA je određen kao hormon podmlađivanja zbog njegovog podmlađujućeg i regenerativnog dejstva na funkcije ljudskog organizma. U isto vreme on ima stimulativan efekat na psihu i emocije. S protokom vremena proizvodnja DHEA u telu se smanjuje.
Divlji jam sadrži cenjene biljne fitohormone koji su slični ljudskim i na taj način uspešno pomažu uspostavljanju hormonskog balansa.
Biljka je vekovima poznata po svojim osobinama da balansira hormone, podmlađuje i daje snagu organizmu. Divlji jam utiče blagotvorno na nivo lošeg holesterola, utiča na proizvodnju žučnih kiselina.
Koristi se za lečenje reumatizma i artritisa, dok se smatra da ima antiupalna svojstva zahvaljujući dioscinu. Divlji jam se koristi za lečenje mišićnih grčeva, kolitisa i razdraženog debelog creva.
Divlji jam je izuzetno koristan kod hormonalnog disbalansa, ateroskleroze, hroničnih upalnih oboljenja probavnog sistema (uretritisa, cistitisa). Koristan je kod bolesti razmene materija - osteoporoze, paradontoze, gihta. Prema nekih istraživanjima, u regijama, gde se konzumira divlji jam menopauza ne predstavlja problem ženama.
Divlji jam ulazi u sastav specijalnih krema za žene, koje regulišu menstruaciju; osvežava organizam žene; potpomaže dobro funkcionisanje jajnika i grudi; normalizuje povišen apetit i uspostavlja nivo krvnog šećera; zaustavlja vruće talase kod menopauze; olakšava začeće; čini kožu mekšom i elastičnom; pojačava seksualnu privlačnost; oporavlja kosti i čuva od osteoporoze.
Štetnost divljeg jama
Nakon otkrivanja svih koristi za zdravlje koje ima divlji jam, treba da se spomenu i neke negativne osobine. Prilikom gajenja u njemu mogu da se nakupe ksenohormoni estrogenovog tipa. Redovna konzumacija jama sa visokim sadržajem ovih hormona može da dovede do nagomilavanja u telu.
Opasnost od ksenohormona se povezuje sa ranim pubertetom kod devojčica i sporom polnom zrelošću kod dečaka. Posledice za sledeća pokolenja mogu da budu veoma teške - hroničan i veoma težak hormonalni disbalans.
