Mak

Mak

Mak /Papaver/ je rod jednogodišnjih, dvogodišnjih ili višegodišnjih biljaka, koje se mogu sresti u različitim delovima sveta. Postoji oko 100 vrsta makova, u zavisnosti od materija koje se nalaze u njima, a mogu biti manje ili više otrovne. Mak može može imati različite boje, a najviše preovladava crvena boja i njene nijanse. Nešto ređe se mmogu sresti vrste koje imaju žutu, roze i belu boju.

Vrste maka

Kod nas se mak može sresti svuda. Često raste na livadama i planinskim predelima. Kako specijalisti tvrde, na našim prostorima uspeva oko 8 vrsta maka, a najrasprostranjeniji su divlji mak i opijumski mak.

Divlji mak /Papaver rhoeas/ je jednogodišnja zeljasta biljka, koja pripada porodici makova /Papaveraceae/. Divlji mak uspeva kao samonikla biljka na prostorima Azije, Evrope i Australije. Ovaj korov se može sresti gotovo svuda. Divlji mak ima uspravnu tanku stabiljku, čija visina varira od 20-80 cm. Obično je prekrivena dlačicama i zelene je boje.

Cvetovi ovog maka su jarkocrvene boje. Plod je jajasta mahuna. Semenke su sitne, crne. Delovi ove biljke sadrže beli mlečan sok. Divlji mak je veoma poznata biljka zemljoradnicima, jer se često može naći na mestima gde raste pšenica i druge žitarice. Raste kraj puteva, napuštenih mesta, planinskim predelima do 1000 m nadmorske visine. Cveta od maja pa sve do kraja leta.

Mak

Opijumski mak /Papaver somniferum/ je jednogodišnja biljka, koja takođe ima uspravnu stabiljku. Prekriven je sivo-plavom lepljivom materijom i može biti visok 1 metar. Listovi ove vrste maka su goli i plavo-zelene boje. Latice Papaver somniferum su 4, a njihova boja može biti crvena, bela, roze ili ljubičasta.

Plod ove biljke predstavlja izduženu mahunu, u kojoj se nalazi veliki broj semenki. I ova vrsta ima beli mlečan sok, koji je otrovan. Opijumski mak se može sresti u toplijim predelima naše zemlje. Cveta od maja do juna, a mahune sazrevaju u periodu od juna do avgusta.

Sastav maka

Divlji mak je izvor readina i readenina, kao i alkaloida papaverina i tebaina, glikozida antocianina mekocianina i mekopelargonina. Specijalisti su novijim ispitivanjima otkrili i alkaloid glaucin. Divlji mak je bogat materijama smole i taninima.

Opijumski mak sadrži morfijum, kodein, kao i mnoge druge materije. Semenke su izvor velikih količina ulja i alkaloida. One sadrže i proteine i ugljene hidrate.

Koristi od maka

Mak

Iako se shvata kao korov, divlji mak nikako ne može biti beskorisna biljka. Njegove latice /Flores Rhoeados/ su veoma cenjene zbog svojstva da deluju protiv kašlja. Koriste se kod upornog kašlja, dizenterije, noćnog mokrenja, itd. Mahune biljke imaju blagotvorno dejstvo kod aritmija, neredovne menstruacije i bolova u stomaku.

Od opijumskog maka se dobija ulje, pa se on i gaji kao takva kultura, budući da se od njega prave lekovi. U te svrhe se koriste mahune /Fructus Papaveris/ i semenke /Semen Papaveris/.

Mahune se opijumskog maka koriste nakon sazrevanja semenki. Od ove biljke se koristi i stvrdnuti mlečni sok (opijum), koji se dobija nakon oštećenja zelenih mahuna.

Smatra se da je opijumski mak jedna od najstarijih biljaka koje su se koristile u svrhe lečenja. Zahvaljujući bogatom sastavu, ova biljka ima jako umirujuće dejstvo i deluje kao opijat. Ona uklanja bolove u želucu i ublažava kašalj. Pomaže i kod dijareje. Lekovi koji se proizvode od ove biljke se prepisuju samo uz dozvolu lekara.

Narodna medicina i mak

U narodnoj medicini postoji dosta recepata sa divljim makom. Na primer, poznat je recept za sirup Papaver rhoeas, koji pomaže kod upornog kašlja. Da bi se dobio ovaj lek, potrebno je 50 g isitnjenih latica ove biljke.

Biljka treba da se prelije sa 500 ml ključale vode, u koju je prethodno sipana limunska kiselina (1 g). Dobijeni čaj treba da odstoji 3-4 sata, a poželjno je da se u međuvremenu promeša nekoliko puta. Kada se ohladi, čaj se procedi i onda se pomeša sa šećerom (650 g). Od dobijene tečnosti se kuva sirup. Od njega se uzima po jedna kašičica 5 puta dnevno.

Mak u kulinarstvu

Mak

Kao što je već rečeno, od opijumskog maka se dobijaju samo sitne sivkaste semenke. One se koriste u kulinarstvu, a pored toga i deo su raznih kulinarskih eksperimenata. Uglavnom se koriste u pravljenju proizvoda od testa, gde spadaju pite, kolači, kiflice, hleb, keks, slani štapići, rolati i druga peciva. Specifična i fina aroma se odlično slaže i sa različitim sosevima, mesima, ribom i jelima sa povrćem.

Štetnost maka

Nije preporučljivo da se čajevi od maka daju deci, jer on deluje kao opijat. Ova biljka može biti toksična i opasna i za odrasle, ako se konzumira u velikim dozama. U suštini, sve vrste maka su otrovne, pa zato se ne bi trebalo konzumirati bez znanja lekara.

Prema specijalistima, trovanje opijumskim makom nastupa kada se pojavi pospanost i sanjivost. Telesna temperatura opada, a zajedno sa njom i smanjeno uriniranje. Ako je trovanje veliko, onda osoba može pasti u komu.

Ako sumnjate da ste se otrovali makom, obavezno potražite pomoć lekara. Simptomi trovanja se uklanjaju ispiranjem želuca aktivnim ugljem. Kod ozbiljnijeg trovanja, potrebno je da se preduzumu ozbiljnije mere. Najpodložniji trovanju makom su deca i stariji ljudi.

Pogledaj više

Preporučeno

Rejting

5 1
4 0
3 0
2 0
1 0
Oceni:

Komentari

Pošalji