Medveđe grožđe

Medveđe grožđe

Medveđe grožđe /Arctostaphylos uva-ursi Asteraceae/ je mali bodljikavi žbun, koji uspeva na višim mestima u Evropi. Ovaj žbun ima simpatične male crvene plodove, koji po svom izgledu dosta podsećaju na zrna grožđa. Može dostići visinu do 20 cm, cveta od avgusta do septembra.

Ima crveno-braon koru stabiljke, sitne ali dobro oformljene listove, među kojima se vide sitni plodovi. Naziv biljke potiče od verovanja da su plodovi, koji nisu ukusni, niti sočni, omiljeni medvedima.

Za vreme cvetanja medveđe grožđe obrazuje male roze ili bele cvetove, koji podsećaju na zvono. Upravo se oni prestvaraju u plodove omiljene medvedima. Vekovima unazad se medveđe grožđe koristi za lečenje kamena u bubregu, infekcija reproduktivnih organa i drugih bolesti ove oblasti. I do današnjeg dana ova biljka spada u najčešće korišćene biljke.

Plodovi medveđeg grožđa

Sastav medveđeg grožđa

Listovi biljaka sadrže oko 10% fenolnih glikozida, metilarbutin i arbutin. Upravo je arbutin najvažniji sastojak medveđeg grožđa. Druge materije, koje se nalaze u listovima jesu tanini, triptereni, neke 14-fenolne kiseline.

Drugi važan sastavni deo medveđeg grožđa jeste hidrohinon. U ovoj biljci se nalaze male količine hidrohinona, metilhidrohinona, oko 20% galotanina /tanini/, eterično ulje uvaol, hinonska i mravlja kiselina, niz materija flavonoida - kvercitin, miricitrin, hiperzoid, galovska i elagovska kiselina.

Zanimljivi sastojak u medveđem grožđu jeste urzolinska kiselina, koja u suštini predstavlja triptenski saponin. U zavisnosti odakle proističe medveđe grožđe, odnos arbutina i metilarbutina varira.

Branje medveđeg grožđa

Deo biljke koji se korsiti jesu listovi. Beru se u periodu cvetanja, a branje treba da se sprovede kada je vreme sunčano i suvo. Odsecite grančice na vrhu, pa odmah očistite tamne listove. Grančice isecite oštrim nožem i sušite ih u suvim prostorijama sa strujanjem vazduha. Imajte u vidu da nije dozvoljeno da se biljke izvlače iz korena.

Kada se osuše, listovi biljke se odvajaju, uklanjaju se grančice i onda se suše u hladovin. Pravilno osušeni listovi imaju tamnozelenu boju i sjaj na gornje strane, a sa donje - sivozelenu boju. Čuvajte na tamnom mestu.

Medveđe grožđe se moće naći gotovo u svakoj apoteci, tako da nemojte se brinuti ako ga ne možete nabrati sami. Ekstrakt od medveđeg grožđa je u inostranstvu poznat kao Uva Ursi.

Listovi medveđeg grožđa

Koristi od medveđeg grožđa

Medveđe grožđe deluje umirujuće i potpomaže eliminisanje peska iz mokraćnih puteva. Uspešno se koristi za dezinfekciju kod hroničnog cistitisa. Biljka se koristi kod upale bubrega /pielitisa/, kod kamena u bubregu i žuči.

Prema mišljenju lekara medveđe grožđe je najjaća antiupalna biljka, koja može pomoći kod hroničnog cistitisa i pielonefritisa. Ova biljka se koristi kao glavni sastojak diuretskih čajeva. Medveđe grožđe efikasno smanjuje nagomilane količine mokraćne kiseline u telu. Narodna medicina preporučuje upotrebu listova medveđeg grožđa kod prisustva krvi u urinu, belog pranja, šećerne bolesti, tuberkoloze bubrega. Korisno je i kod problema sa prostatom.

Možete koristiti medveđe grožđe u vidu čaja od prethodno isečenih i istinjenih listova ili kao hladni ekstrakt. Napravite čaj tako što ćete staviti 1 kašiku biljke u 700 ml kipuće vode. Kuvajte čaj pola sata na tihoj vatri. Procedite i uzimajte po 100 ml svakog dana.

Ako želite da napravite hladni ekstrakt, pomešajte 1 kašiku medveđeg grožđa sa 200 ml hladne vode. Neka odstoji 8 sati, a aztim procedite ekstrakt i uzimajte po 2 kašike oko 4-5 puta dnevno.

Štetnost medveđeg grožđa

Ekstrakt medveđeg grožđa je bezopasan, ali ako se uzima u određenim dozama i u maksimalno kratkom vremenskom periodu - najčešće to bude 7 dana. Osobe koje imaju probleme sa jetrom, trudnice i dojilje bi trebalo da izbegavaju korišćenje medveđeg grožđa. Postoje pojedinačni slučajevi gde medveđe grožđe može izazvati alergije.

Nije isključeno da ova biljka može izazvati neke kontraindikacije - u malim dozama medveđe grožđe može uticati na boju urina - da izgubi boju ili da ima zelene pignemte. Takođe, poznati su i slučajevi mučnina i zujanja u ušima. Smatra se da duži unos medveđeg grožđa može oštetiti vid, pa čak dovesti do slepila.

Sve namirnice, lekovi i dodaci koji sadrže kiseline, koje se putem urina izbacuju, mogu smanjiti dejstvo ekstrakta medveđeg grožđa. U ovu grupu spadaju i pojedine korisne materije, poput vitamina C. Sa druge strane se smatra da unos materija koje imaju alkalni efekat će povećati dejstvo medveđeg grožđa.

Pogledaj više

Rejting

5 0
4 1
3 0
2 0
1 0
Oceni:

Komentari

Pošalji