Dopamin je neurotransmiter, vrlo važan za mozak. On se klasifikuje kao kateholamin - grupa supstanci, koje imaju funkciju hormona i neurotransmitera, a osim toga se iz njega sintetišu noradrenalin i adrenalin.
Dopamin odgovara za niz važnih funkcija u ljudskom organizmu, a fluktacije u nivoima dopamina mogu da prouzrokuju ozbiljne bolesti, povezane sa motorikom - neurološke i psihičke.
Dopamin se sintetiše prvi put 1910. godine, od strane Džejmsa Juansa i Džordža Bardžera. Funkcija neurotransmitera je otkrivena tek 1958. godine od strane Arvida Karlsona u Švajcarskoj.
Funkcije dopamina
Dopamin je neurohormon, koga luči hipotalamus - deo mozga koji kontroliše osećaj gladi i žeđi, telesnu temperaturu, umor, san i danonoćni ritam. Njegova glavna funkcija kao hormona je da potiskuje oslobađanje prolaktina iz prednjeg dela hipofize. Prolaktin odgovara za odvajanje mleka u mlečnim žlezdama kod dojenja.
Dopamin ima nekoliko receptora, koji odgovaraju za različite procese - spoznaju, motivaciju, sećanje, zadovoljstvo, voljne pokrete. Kroz receptore i stalno održavanje aktivnosti dopamina, u bazalnim ganglijama se sprečavaju nevoljni pokreti. Bazalne ganglije se nalaze ispod kore velikog mozga, i odgovaraju za različite motorne i psihičke procese.
Dopamin je široko povezan sa onim delom mozga, koji odgovara za osećaj zadovoljstva. Zbog toga se dopamin oslobađa prilikom seksa, obroka i čak upotrebe narkotika.
Upravo se ovim mehanizmom mogu objasniti mnoge zavisnosti - od narkotika, cigareta, kofeina. U takvim slučajevima promećena je supermotivacija - povišena spremnost na reakciju.
Pristrasnost je povezana sa povišenom osetljivošći D1-receptora u na dopamin. Male i kratkotrajne fluktuacije u aktivnosti dopamina su vezane za važne psihičke procese, kao što su koncentracija i motivacija. Kada je aktivnost dopamina vrlo niska, čovek je sklon ka depresiji.
Dopamin ima važnu spoznajnu sposobnost. U prednjem delu mozga kontroliše protok informacija ka ostalim delovima. Poremećaji dopamina u ovoj oblasti mogu da pogoršaju funkcije kao što su memorija, pažnja i sposobnost rešavanja problema.
Koristi od dopamina
Dopamin se može koristiti za lečenje, koje ima dejstvo na simpatički nervni sistem - važan deo nervnog sistema, koji odgovara za izuzetno važne procese kao što su disanje, varanje hrane i cirkulacija krvi. Koristi se kod bolesnih od Parkinsonove bolesti i vegetativne vaskularne distonije.
Promene u nivoima dopamina
Dopamin je izuzetno važan za telo, jer u ulozi neurotransmitera učestvuje u regulaciji različitih procesa, koji polaze iz centralnog i perifernog nervnog sistema. Niska ili visoka aktivnost dopamina dovode do niza oboljenja - psihičkih i neuroloških, od kojih su neke neizlečive. Dve najozbiljnije bolesti, koje se mogu javiti, su:
Parkinsonova bolest - ozbiljna neurološka bolest, koja se karakteriše otežanim kretanjem ili nemogućnošću kretanja, drhtanjem i sličnim.
Šizofrenija - vrsta psihoze, koju prate različiti simptomi. Prouzrokovana je vrlo visokom aktivnošću dopamina, a lečenje se vrši antipsihotičkim lekovima.
Sa druge strane, međutim, neuroleptički i antipsihotički lekovi, koji potiskuju aktivnost dopamina, imaju previše neželjenih efekata tokom dugogodišnje upotrebe.
Najozbiljnije posledice uključuju: poremećaj u pokretima i poremećaj funkcija muške i ženske polne žlezde. Kod žena smanjuju nivoe progesterona i estradiola, a kod muškaraca nivoe testosterona.
Moguće je da se jave i poremećaj menstrualnog ciklusa, gubitak libida, impotencija kod muškaraca, povećanje telesne težine, dijabetes, osteoporoza kod žena, umor, problemi sa srčanim ritmom i čak i srčani udar, reumatsko oboljenje sa bolovima u mišićima /fibromialgija/. Specijalisti otkrivaju, da ljudi sa nižim nivoima dopamina pate od preterane agresije.
