Melanin predstavlja opšti pojam za grupu pigmentnih supstanci, koje daju braon, tamnu ili crnu boju biljkama, životinjama i ljudima. Ovaj pigment daje boju, karakterističnu za kožu, kao i boju kose. Melanin se stvara u ćelijama u koži, irisa oka i nekim mestima u nervnom sistemu.
Melanin nastaje iz dve aminokiseline - fenilalanina i tirozina. One se, sa svoje strane, proizvode u specijalnoj grupi ćelija - melanocitima.
Ove ćelije mogu da imaju doprinos u lečenju bolesti kao što su vitiligo i albinizam, za koje je karakterističan nedostatak ili potpuno nestajanje melanocita. Melanina skoro da nema na dlanovima i stopalima.
Melanociti se mogu naći svuda u telu. Nalaze se u osnovi kože, boji očiju, daju nijanse kosi. Ljudi misle da u kosi i koži postoji širok spektar boja, ali, sa aspekta medicine, na osnovu vrste melanina, melanociti se dele na dve osnovne vrste.
Prva je zadužena za crne i tamno-braon nijanse, a druga - za nijanse od crvenkaste do žute. Njihov odnos u ćelijama određuje boju kose kod svakog čoveka.
Još uvek nije u potpunosti jasno kako se melanociti spajaju, da se dobije boja kose, ali ono što se zna je da se mogu proslediti genetički faktori.
Prolaskom godina, kosa postaje siva i na kraju pobeli, jer od određenog uzrasta, folikuli u dlaci prestaju da proizvode melanin. Ovo znači da, ukoliko u kosi ima više melanina, njena boja će biti tamnija, a ako ima manje - svetlija.
Tokom procesa starenja, pigmentne ćelije u folikulima dlake počinju da proizvode smanjene količine melanina, što vodi do gubitka boja kose i pojave prosedih dlaka. Sa prolaskom godina, telo u potpunosti prestaje da proizvodi nove melanocitne ćelije koje bi zamenile one koje odumiru, i rezultat je potpuno seda kosa.
Hiperprodukcija melanina
Hormonalne promene, izlaganje suncu, povrede, neke bolesti i genetičke predispozicije mogu da dovedu do povećane proizvodnje melanina. Povećana proizvodnja i odlaganje melanina dovode do hiperpigmentacije kože, koja može da bude proširena ili lokalizovana.
Hiperpigmentacija se sastoji od ravnih i tamnijih delova kože, različitih oblika i veličine. Oni variraju od tamno-braon do crnih fleka. Lečenje pigmentacije zavisi od toga da li je dermalna ili epidermalna.
Nedostatak melanina
Kod nedostatka melanina u organizmu, koža je izložena riziku. Moguća je i pojava bolesti, kao što su vitiligo i albinizam. Vitiligo je kožna bolest, kod koje se pojavljuju svetle fleke na koži.
Pretpostavlja se da, kod vitiliga, sopstveni imunitet napada melanocite u koži, koji umiru ili ne mogu da funkcionišu pravilno, i, kao rezultat ovoga, melanin nestaje.
Albinizam je nasledna bolest, koja, osim kože, utiče i na oči. Prouzrokuje se poremećajem u formiranju melanina u koži.
Melanin i ten
Dolaskom leta, mnogi ljudi se opredeljuju za odmor na moru i dobijanje lepog letnjeg tena. Ten zavisi od melanina - što više melanina ima, to će brže koža pocrneti.
Sposobnost organima da proizvodi melanin je zapisana u genima, ali je moguće da se utiče na njegovu proizvodnju. Ovo se dešava kada se unosi više namirnica, koje pomažu u proizvodnji melanina. To su proizvodi, bogati vitaminima C, E i A.
Kao što je već bilo reči, melanin se sintetiše pomoću aminokiselina triptofan i tirozin. Tirozin se, u većim količinama, nalazi u proizvodima životinjskog porekla - mesu, ribi, različitim vrstama jetre, a isto tako i u avokadu i pasulju.
Nepoliran pirinač i urme sadrže triptofan, a u kikirikiju i bananama se nalaze obe aminokiseline.
