Resveratrol je polifenol, prirodno hemijsko jedinjenje koje se nalazi u grožđu, crnom vinu i drugim napicima i namirnicama. Resveratrol blagotvorno deluje na različite probleme sa zdravljem, a deluje i protiv ćelijskog starenja.
Verovatno ne postoji osoba koja nije čula za moćan antioksidans, resveratrol, koji ima moć da čuva od kardiovaskularnih oboljenja i produžava život. Zanimljivo je da, za razliku od drugih antioksidanasa, biljke proizvode resveratrol kao odgovor zaštite od gljivičnih i bakterijskih napada. To znači da je reservatol prirodni antibiotik koji se sintetiše u grožđu.
Odatle sledi da što više ima gljivica i bakterija u biljci, ona će više resveratrola proizvesti. Zato ako se loza stalno prska pesticidima, sadržaj resveratrola u grožđu će biti veoma nizak.
Koristi od resveratrola
Ne zna se za drugu materiju koja ima sličan broj potencijalnih terapeutskih, preventivnih svojstava koja utiču na kvalitet života ka što je to resveratrol.
Resveratrol ima jaka antioksidantna svojstva koja štite od stvaranja ćelija raka. On ima jedinstveno dejstvo koje ne dozvoljava napredovanje upalnih procesa u organizmu.
Zahvaljujući resveratrolu, konzumacija crnog vina je dosta korisna za naš organizam - snižava visok krvni pritisak, smanjuje rizik od razvoja kardiovaskularnih oboljenja, sprečava gomilanje slobodnih radikala i stvaranje kancerogenih ćelija. Resveratrol takođe reguliše kalorije, pa samim tim potpomaže njihovo sagorevanje i ubrzava proces mršavljenja.
Zanimljiva činjenica je da je resveratrol u osnovi tzv. Francuskog paradoksa. Suština ovog ispitivanja je želja naučnika da objasne nizak stepen kadiovaskularnih oboljenja i dug vek francuskog naroda konzumacijom veoma masne kuhinje i ispijanjem crnog vina. Neki naučnici smatraju da je količina reservatola u crnom vinu veoma mala, kako bi se francuski paradoks temeljio na tome. Zbog toga oni smatraju da osim reservatola, veliki dijapazon polifenola u crnom vinu doprinose zdravlju.
Resveratrol se smatra prirodnim antibiotikom, poboljšava mentalnu aktivnost i koncentraciju. Reservatol ima neverovatno svojstvo da štiti ćelije od povreda prouzrokovanih nuklearnim zračenjem.
Druga zanimljiva činjenica, što se tiče korisnih svojstava reservatola, jeste da on može produžiti životni ciklus kod pojedinih životinjskih vrsta. Tako, na primer, riba koja se hrani resveratrolom živi i do 59% duže za razliku od iste vrste ribe koja se ne hrani resveratrolom. Gojazni miševi žive do 31% duže i uspevaju da izbegnu sva oboljenja koja se dovode u vezu sa gojaznošću i starenjem.
Izvori resveratrola
Njabolji prirodni izvori resveratrola su crno grožđe i crno vino, kikiriki, sok od grožđa, dudinje i neke kineske biljke. Iako vino sadrži resveratrol, ipak ne treba preterivati sa njogovom konzumacijom.
Jedna čaša crnog vina dnevno je sasvim dovoljna za prevenciju od srčanih problema. Najkvalitetnije usvajanje resveratrola je kroz sluzokožu usta. Zadržavanje resveratrola u ustima oko minut je dovoljno da on direktno dospe u krv.
Analiza sprovedena na osnovu 30 vrsta vina pokazuje da najviše resveratrola ima u crnom francuskom vinu Bordo, a najmanje u belom Bordo - u. Druga vina koja imaju velike količine resveratrola su Pino noar, Kaberne sovinjon i Merlo. Enolozi tvrde d je geografska širina veoma važna za skupljanje resveratrola.
Štetnost resveratrola
Resveratrol nema neželjene efekte na organizam, ali uprkos tome se ne preporučuje osobama koje su alergične na grožđe ili vino, a takođe se ne preporučuje osobama koje imaju problema sa zgrušavanjem krvi. Takođe, njega ne bi trebalo da konzumiraju ni žene sa rakom dojke, endometriozom, trudnice i dojilje.
Moguće je da resveratrol negativno deluje sa antikoagulansima, lekovima za normalizovanje krvnog pritiska, antidepresivima, lekovima za lečenje raka, antigljivičnim sredstvima i lekovima protiv bolova. Biljke, kao što su žuti kantarion i ginko biloba, ne bi trebalo konzumirati sa resveratrolom.
Jedan od glavnih problema kod izvlačenja resveratrola jeste teško uklanjanje pesticida i drugih hemikalija koji se koriste za zaštitu grožđa.
U 2014. godini se desio preokret u odnosu na koristi resveratrola po zdravlje. Kako tvrdi kineziolog, doktor Bendon Grd, veoma je moguće da resveratrol ne utiče toliko pozitivno na rad metabolizma i kardiovaskularnih organa, kako se to do tada smatralo. On je sproveo istraživanje u kome su dobrovoljci tri puta nedeljno tokom mesec dana trenirali. Polovini učesnika ovog istraživanja su davali pravi resveratrol, a drugoj polovini - placebo.
Na kraju istraživanja je usanovljeno da se kod grupe koja je uzimala reservatrol ne primećuju neka vidljiva poboljšanja što se tiče njihovog zdravlja. Zanimljiva je činjenica da se nije primetio ni neki pozitivan efekat na njihovo zdravlje zbog bavljenja fizičkom aktivnošću.
