Tamjan je poznat od davnina. Dobija se od smole drveta Boswellia iz porodice Burseraceae. Ovo drvo raste od Azije do Afrike. Iz kore stabla, njenim zarezivanjem dobija se smola, koja se takođe naziva tamjan. Smola prilikom sagorevanja odaje specifičnu aromu i otuda nosi naziv tamjan - incision - zarez, incense - tamjan.
Kađenje tamjanom je vezano za hrišćanske domove i na osnovu verovanja, bilo da je veliki verski praznik ili ne, kadi se tamjanom i taj ritual je uvek praćen molitvom.
Kroz kađenje tamjanom, vernici se mole Gospodu za zdravlje, uspeh i rodnost, da im pošalje svoju Božansku milost. Veruju da kroz tamjan svoje duše podižu na nebo.
Kađenje tamjanom prihvaćeno je da se obavlja u hrišćanskoj liturgiji, posebno u večernjim bogosluženjima, a kada nas sveštenik prekadi, moramo se jednom pokloniti u ime Boga, jer od njega očekujemo milost i drugi put zbog same crkve.
Tradicija kaže da na Badnje veče naš sto treba da prekadimo tamjanom, počevši od najstarijeg člana domaćinstva, prema najmlađem, zatim hranu, a zatim i sve naše sobe i objekte, polazeći od spoljnih vrata u pravcu kazaljke na satu, prolazeći kroz sve prostorije.
Kađenje se završava na spoljnim vratima, prelazeći prag i izgovara se molitva Bogu. U prošlosti su izlazili u dvorište i štale. Tako se veruje da se naša kuća pročišćava i zle sile proteruju, pri čemu se najveća pažnja posvećuje uglovima gde se okupljaju zle sile.
Lomljenje prekađene pogače započinje tako što se prvi komad odvoji za Bogorodicu, a stavlja se ispred ikone. Sledeći je komad za kuću, a onda se raspodeljuje po starosti u porodici.
Od Božićne noći čuva se Božićna sveća za sledeća kađenja.
Da bi se smola upalila potreban je komad uglja, koji se kupuje u crkvenim prodavnicama i koji je prečišćen. Postavlja se u kandilo i duva se u njega, kako bi se smola zapalila.
Ako nemate posebno kandilo, možete koristiti metalnu ravnu ploču koja se ugreje na ringli i na nju se stavlja tamjan, pa se on zapali vrelinom i počinje da ispušta dim.
Kađenje tamjanom je obavezan ritual prilikom prihvatanja Hristove vere, krštenja deteta ili starije osobe, kao i u raznim crkvenim obredima, kao što su venčanja, bogosluženja i svi veliki verski praznici.
