Lekovita svojstva đumbira su poznata od davnina. Na taj način drevni narodi koji naseljavaju teritoruju današnje Severne Indije i Kine, koriste koren ove biljke kao lekoviti odvarak i začin. Popularizacija azijske kuhinje je donela mnogo egzotičnih začina u meni evropejaca, među kojima je i koren đumbira.
Kako da sačuvamo đumbir maksimalno dugo i da li je to moguće, s obzirom da pravi poštovaoci ovog univerzalnog proizvoda uveravaju da se bogata aroma i hranljive materije ne nalaze samo u svežem korenju.
Kako da izaberemo đumbir?
Prodavnice domaćicama nude gotov zeleni đumbir. Iskusni kuvari preferiraju svež koren, tako da deo od njega mogu da koriste odmah za pripremu aromatičnog ukusa, ali ostali koren može da bude osušen za dalju upotrebu.
Ključ za uspešno čuvanje korena jeste u pravilnom izboru svežeg đumbira. On treba da ima gust, elastičan stub srednje veličine, da nema nikakve znakove oštećenja, da ima suvu, tanku kožicu, sa bež-smeđom i belom masom, koja je gotovo lišena vlakana.
Dužina korena treba da bude najmanje 2 centimetra: što je koren duži, to je više korisnih materija i eteričnih ulja sadržano u njemu. Stara biljka ima naboranu kožu i jarko žutu unutrašnjost. Takav koren đumbira ne treba da se kupuje: prvo, on je već izgubio većinu korisnih materija, i drugo, nije pogodan za čuvanje i sušenje.
Kako da osušimo đumbir za čaj?
U periodu sezonskih alergijskih bolesti je đumbir neophodan, s obzirom da on ima moćno protivupalno svojstvo i jača imunitet. Uz to, on ima blagotvorno dejstvo na sistem organa za varenje, normalizuje metabolizam i efikasan je kod smanjenja težine i potpomaže proces sagorevanja masnih ćelija.
Suvi koren čuva sva korisna svojstva i ukus, dok je priprema đumbira za buduću upotrebu veoma jednostavna - može da se osuši pomoću konvencionalne rerne.
Da li je potrebno da se đumbir čisti pre sušenja?
Ako je svež i nema tragova oštećenja, tada isečena korica nije neophodna, s obzirom da se većina eteričnih ulja nalazi ispod kore. Ako želite, koren može da se očisti, ali postoji još jedno pitanje: Kako da se očisti đumbir za čaj?
Ovo treba da uradite oštrim nožem ili nožem za povrće, da ne biste isekli previše debeo sloj kore i da ne dodirnete meso. Najpogodniji način čišćenja biljke je pod tekućom vodom, hladnom vodom iz česme, kako bi se izbeglo kidanje i oslobađanje korozivnih ulja. Ali korišćenje drvene daske za sečenje se ne preporučuje, s obzirom da drvo apsorbuje ulje i ukus neće biti isti.
Ako je ukus đumbira previše oštar i pikantan, pre nego što se osuši on može da se natopi u hladnu vodu na 6 sati - ova procedura će iz korena ukloniti prekomernu pikantnost.
Metod za sušenje: Operite đumbir, očistite ga (ako želite), stavite u krpu i osušite. Koren isecite na tanke pločice, što su tanje, to bolje. Previše debeli krugovi se ne isušuju dobro i mogu da se ubuđaju tokom čuvanja. Postavite papir za pečenje, tanki poluprozračni papir koji ne propušta masti i vlagu, na njega stavite isečeni đumbir.
Stavite u tepsiju za pečenje i stavite u rernu. Sušite na temperaturi od 50 stepeni sat vremena, nakon toga okrenite đumbir sa druge strane tako da nema vlažnih zona i sušenje se nastavlja još sat vremena. Da biste odredili da li je đumbir gotov, možete to videti na osnovu stanja kriškica: pravilno osušeni komadi korena se veoma teško savijaju, a na mestu preloma imaju sivkastu nijansu.
Osušeni koren treba da se čuva u dobro zatvorenoj posudi na suvom i tamnom mestu. Ako se pre kuvanja čaja ustanovi da su suvi delovi malo vlažni, oni treba ponovo da se osuše u rerni.
Postoji još jedna mogućnost sušenja đumbira, ali ovaj recept je pogodniji za mesta sa vrućom klimom: Operite i osušite đumbir. Možete ga iseći na komade. Koren stavite na papir za pečenje na balkon, da bude na otvorenom mestu, tako da se suši pod zracima jakog sunca, na prirodan način. Osušeni đumbir može da se čuva dve godine.
