Najstariji i najjednostavniji način za čuvanje voća, biljki i začina jeste sušenje.
On je od velikog značaja, zato što kroz njega veoma ekonomično i jednostavno možemo da sačuvamo prinos tokom cele zime. Na taj način čuvamo dragocene sastojke poput vitamina, minerala i drugih korisnih materija.
Proces sušenja sastojaka je u sledećem: proizvodi se stavljaju na topao vazduh kako bi voda isparila, zahvaljujući čemu mogu da odole bakterijama i plesnima.
Ukoliko nemate sušionicu u vašem domaćinstvu, najlakša varijanta jeste da sušite u rerni ili na suncu.
Njbolja produkcija za sušenje korenja peršuna je nakon druge godine biljke.
Period jeseni je najpogodniji kada smo orezali lisnatu masu.
Iseckani sveži začin stavljamo u kesice u komoru. Ostale korenove peršuna iščupamo i stavljamo u posudu sa vodom. Dobro ih operemo i lagano ih ostružemo. Isperemo i stavljamo ih u đevđir, kako bi se voda iscedila.
Raspoređujemo ih na pamučnu krpu. Korenove peršuna sušimo u rerni ili na senovitom i provetrenom mestu. Ukoliko koristite otvoreno mesto, korenove pokrijte gazom kako biste ih zaštitili od insekata.
Sušenje se nastavlja dok ne postanu krhki.
Čuvamo sušene korenove peršuna u zatvorenim teglicama ili papirnim kesama.
Aromatični začin se koristi u celom ili izlomljenom stanju.
Dodajemo sušene korenove peršuna u supe i jela tako što ih stavljamo u samom početku.
Ne možemo da zamislimo pileće ili bujone od povrća tokom zimskog perioda bez arome korena peršuna.
