Piskavica je popularan začin kojeg kod nas ima gotovo svuda, ali najviše raste u predelima Severoistočne Bugarske. Poznata je kao nezamenljv sastojak šarene soli, a ima veoma prijatnu aromu. Latinski naziv za piskavicu je Trigonella foenum-graecum, a u narodu se koristi i naziv ždraljevina. Piskavica je jednogodišnja biljka iz porodice mahunarki. Pravi, najrasprostranjeniji vid ovog popularnog začina se pravi od semena ove biljke.
Latinski naziv piskavice Foenum graecum znači "grčko seno". Ova biljka poreklom je sa prostora Mediterana. Međutim, ona je veoma poznata i u Kini, Indiji i Severnoj Africi. Etimpologija naziva ove biljke je sačuvana u mnogim jezicima, pa će na engleskom biti Greek hay, na slovačkom Senovka grécka, a na hrvatskom Grčko sijeno. Braon-žutog semena, ova biljka sadrži eterično ulje sa preko 40 sastojaka koji doprinose njenom specifičnom i blago gorkom ukusu.
Vrste piskavice
Baštovanska piskavica (Trigonella foenum-graecum) je jedogodišnja biljka. Koren ove vrste je vretenast. Stablo može dostići visinu do 1 m, blago se granajući. Listovi su trodupli, sa manjim listićima, koji rastu iz drške. Cvetovi ove vrste mogu biti bledožute do žute boje i nalaze se u sredini gornjih listova. Kada procvetaju, od njih se stvara semena čaura, semenke su specifičnog mirisa kada se uberu (podseća na miris sveže pokošenog sena) i gorkog su ukusa.
Livadska piskavica je jednogodišnja biljka. Stablo ove vrste je nežno, raste do 90 cm sa 5-7 grananja, listovi se sastoje iz tri dela, elipsastog oblika, sa izrezbarenim spoljašnjim ivicama. Cvetovi su bledoljubičaste boje, a rastu zajedno po 30-35 u jednoj cvasti, koja se nalazi na dugoj dršci. Čaure su kratke i jajastog oblika sa 1-3 semenke unutra. Sitne su i žućkaste.
Livadska piskavica zahteva slične uslove i na sličan način se gaji kao i baštovanska, samo se razlikuje po tome što je za livadsku potrebno više semena za sađenje - za 100 m2 - 200-250 g. Lako se mogu ukrštati livadska i baštovanska piskavica, a dobija se njihov hibrid. Ako hoćete da gajite samo jednu vrstu na jednom delu, potrebno je da obezbedite razmak između vrsta najmanje 500 m. Osim što se koristi kao začin, ova vrsta je dobro insekticidno i diuretsko sredstvo, kao i omiljena medonosna biljka. Sadi se u martu.
Baštovanska piskavica je poznata i kao grčko seme. Ona je poznata još odavno, kada su je stari Grci i Egipćani koirstili kao lekovito sredstvo i kao biljku u ishrani. U Egiptu se ova biljka čak koristila i za održavanje kultova, posebno kada je u pitanju balsamiranje mrtvih. U Drevnoj Kini se koristila kao lek. Posebno popularna je bila za vreme Karla Velikog, kada je ova biljka u bašti imala počasno mesto.
Sastav piskavice
U piskavici se nalaze saponini, koji predstavljaju proizvode aglikonina gitigennina, jamogenina, diosgenina i tigogenina. Piskavica takođe sadrži i lecitin, fitin, holin i trogonelin. Pojedini delovi piskavice sadrže do 20-30% tečnih materija u kojima se nalaze i galaktomanini i stahioza.
Piskavica u kulinarstvu
Osim što je obavezni sastojak šarene soli, piskavica se redovno koristi i u pripremi sudžuka, kobasica, sušenog mesa, ali i drugih delikatesa od mesa i ribe. Sveži listovi piskavice i grančice ove biljke se koriste kao dobar začin jelima sa mesom. Piskavica je veoma popularna u egipatskoj kuhinji, u nekim azijskim zemlajama, ali se koristi i u našoj naiconalnoj kuhinji. Odlično se kombinuje sa drugim začinima, kao što su čubar, biber, aleva paprika, peršun, mirođija, nana. Poseduje tu osobinu da lako prima mirise, zato je treba čuvati posebno.
Ako se peče, seme piskavice dobija specifičan miris koštunjavog voća. U mnogim zemljama se koristi za kajzerovanje mesa - na primer za pravljenje kajzer pršute. Ova upotreba piskavice se povezuje sa njenim jakim antiseptičkim dejstvom. Male količine piskavice se nalaze skoro u svakom indijskom kariju. Aromatično seme gorkog ukusa je osnovni sastojak smese panč foron iz Bengala. Piskavica se nalazi i u gruzijskom miksu začina koji nosi naziv kmeli-suneli.
Koristi od piskavice
Poznato je da se sme piskavice koristilo u svrhe lečenja i kao začin i da su ga najviše koristili Egipćani, Grci i Rimljani. Zbog svog antiseptičkog dejstva, piskavica se koristila u tretiranju i lečenju raznih rana i apscesa, reume, gihta, ekcema, a unutrašnja upotreba je bila namenjena za lečenje bronhitisa i problema u sistemu za varenje. Kineski lekari su je preporučivali muškarcima sa reproduktivnim problemima. U srednjem veku se takođe koristila u svrhe lečenja.
Sveži listovi i grančice piskavice su bogati eteričnim uljima, vitaminima (vitamin C - preko 120 mg%) i drugim korisnim materijama. Čubar i piskavica u šarenoj soli imaju sposobnost da probude čula. Zbog svog jakog mirisa, ova biljka se koristi za pravljenje mnogo afrodizijaka, a ranije se koristila da osvesti ljude koji su pali u nesvest. Piskavica stimuliše razmenu materija, snižava nivo šećera u krvi. osim toga, poboljšava apetit i obnavlja snagu organizma.
Štetnost piskavice
Piskavica u velikim količinama može prouzrokvati negativne efekte - nadutost, dijareju, gasove, pa čak i alergijske reakcije. Trudnice bi trebalo voditi računa u kojim količinama konzumiraju piskavicu, jer ona može izazvati kontrakcije. Osobe koju piju lekove za snižavanje šećera u krvi ili usporavanje procesa zgrušavanja, trebalo bi da se konsultuju sa lekarom pre konzumiranja piskavice.
